Otrovi u hrani (1): Kancer vreba iz tanjira

U poslednjih 50 godina napravljeno je 80.000 vrsta hemikalija na planeti, prisutne su u hrani, vodi, vazduhu, dečjim igračkama, kompjuterima, a čak 300 štetnih materija se može naći u telu "zdravog" evropskog čoveka.

Civilizacija je toliko napredovala, da smo ostali bez zdrave vode, hrane i vazduha - sve ostalo imamo. Hoće li čovek preživeti svoju "pamet", ostaje da se vidi.

Zna li iko danas šta tačno unosi u sebe kad jede?

Godina na izmaku neće se pamtiti samo po stezanju kaiša celog sveta. Iako zvaničnih podataka, naravno, nema, mnogi lekari će ispod glasa priznati da je godina protekla u znaku prave pandemije alergije, koju često nazivaju bolešću budućnosti.

Kancer je poslednjih decenija, i to ukorak sa industrijalizacijom, počeo da kosi ljudski rod kao kuga. Ono pitanje koje sve češće muči modernog urbanizovanog čoveka jeste šta on u stvari jede?

To više niko ne zna osim prehrambene industrije, kojoj je profit vazda bio na prvom mestu. Zagađenost vazduha, reka, gradova već dostiže alarmantnu granicu, ali nas SZO ne upozorava da nam je isto tako otrovana hrana u tanjiru.
 

Pod firmom zdrave hrane često nam se poturaju sumnjivi proizvodi sa lažnim oznakama o sadržaju, voće i povrće se prska hemikalijama za koje niko ne zna koje posledice ostavljaju, stoka je toliko nabildovana antibioticima da je ceo ljudski rod postao imun i stigao dotle da je nekad skoro istrebljena tuberkuloza opet u porastu.

Pri tom svaki industrijski proizvod je toliko napunjen raznoraznim hemijskim izumima za što duži rok trajanja, primamljiv izgled ili bolji ukus, da u toku života pojedemo više otrova nego hrane.

Prava pandemija kancera i gojaznosti u čitavom svetu govori da nije samo upotreba duvana proredila čovečanstvo, nego se iza svega krije još opasnija i bogatija - prehrambena industrija.

U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnica bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu zloćudnih bolesti.

Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti, a najopasniji od svih su pojačivači ukusa i različiti zaslađivači i boje koji mogu da izazovu i najteže maligne bolesti.

Preterana upotreba pojačivača ukusa povezuje se s neurodegenerativnim bolestima kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest. Mogu da izazovu i alergiju, posebno kod astmatičara, a neki izazivaju poremećaj metabolizma mokraćne kiseline.

Naučnici sa instituta u Liverpulu ispitivali su u laboratorijskim uslovima mogući toksični efekat aditiva aspartam, natrijum-glutaminat, boja briljant plava i kinolinsko žuta na ćelije živaca. I došli do zaključka da je kombinacija ovih aditiva izuzetno opasna, posebno za nervni sistem.

Stevan Blagojević, istraživač u Institutu za opštu i fizičku hemiju, kaže da su aditivi nužno zlo nastalo industrijalizacijom i korišćenjem hemijskih sredstava, ali da se u današnje vreme ne može zamisliti hrana bez njih.

- U 18. i 19. veku jela se isključivo sveža hrana. Danas to nije moguće, tako da se u hranu dodaju aditivi, koji su cena napretka i želje za lagodnim životom. U dozvoljenim količinama nisu opasni, ali hemija je dobar sluga, a loš gospodar. Drugim rečima nikako se ne sme preterati u korišćenju aditiva - navodi Blagojević.

- Naročito je sporna upotreba natrijum glutaminata, aditiva koji pojačava ukus. Pesticidi su opasni ukoliko se ne poštuju uputstva. Ako na njemu piše da treba da prođe najmanje 28 dana od branja voćki do iznošenja na pijacu, a seljak ih prodaje posle nekoliko dana, on nudi hranu koja nije zdrava.

Stevan Blagojević

Nutricionista Nemanja Kamenica kladi se da bi svaki Srbin stavio prst na čelo kada bi znao šta sve naša zemlja uvozi i da se ti proizvodi kontrolišu po zastarelim pravilnicima iz 80-ih i 90-ih godina. U Srbiji svaki drugi stanovnik oseća posledice brze hrane.

Peciva, kolači, slane grickalice, hamburgeri sadrže transmasne kiseline, zasićene masti, soli, šećer i glavni su krivci za gojaznost, porast lošeg holesterola, pojavu kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti.

Mađarska je uvela porez na brzu hranu tzv. čips listu, na kojoj bi uskoro mogao da se nađe i margarin, odnosno svi proizvodi koji sadrže nezasićene i takozvane transmasti.

U Sloveniji izveštaji iz 1987. da je gojazne dece bilo 15 odsto, dok je danas trećina mladih uzrasta od šest do 19 godina predebela.

U poslednjih 50 godina napravljeno je 80.000 vrsta hemikalija na planeti. One su prisutne u svemu, hrani, vodi, vazduhu, dečjim igračkama, kompjuterima. Cenu plaćamo zdravljem, o čemu nas ne informišu. Oko 300 štetnih hemikalija se može naći u telu "zdravog" evropskog čoveka!

Zahvaljujući mnogobrojnim naučnim studijama utvrđena je direktna veza između modernih bolesti ljudi i hrane; tako agrohemikalije i aditivi izazivaju tumor, kancer, ciste, izazivaju prerano starenje, sterilitet, impotenciju, pobačaje, izazivaju degenerativna oboljenja, kao i alergije i upalne procese. Istraživači tržišta su ustanovili da samo na 14 odsto proizvoda piše šta zaista sadrže u svom sastavu!