Velika seoba azilanata (1): Ljudi koje niko neće
Po broju zahteva za azil Srbija drži neslavno treće mesto u svetu! Od januara do avgusta ove godine 1.913 ljudi iz Srbije sa Kosovom zatražilo je azil u Nemačkoj. Broj zahteva za azil u prvoj polovini 2011. porastao je u svetu za 17 odsto, a najviše ih je stiglo iz Avganistana, 15.300. Kina je drugi najveći izvor azilanata sa 11.700 ljudi koji su zatražili da ostanu u nekoj stranoj zemlji. Treća je Srbija sa Kosovom, četvrti Irak sa 10.100 građana, a peti Iran sa 7.600.
Uobičajeno je da broj zahteva za azilom bude veći u drugoj polovini godine, pa se procenjuje da će do kraja godine biti 420.000 zahteva za azil, najviše u poslednjih osam godina. Visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš rekao je da je ove godine nastala najveća kriza raseljavanja otkad je on na funkciji. Generalno gledano, omiljene destinacije za azil u prvoj polovini ove godine bile su SAD, sa 36.400 zahteva, Francuska sa 26.100 i Nemačka sa 20.100.
Nemačke vlasti su još u oktobru prošle godine ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante iz Srbije koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu. Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko pomoć za dobrovoljne povratnike iznosi, ključni razlog za uvećani broj pridošlica iz Srbije. Ministar policije Ivica Dačić stoga je predložio da se lažnim azilantima stavi trajna ili privremena zabrana ulaska u EU. Dačić je podsetio i da u Srbiji ima oko 3.000 azilanata i oko 5.000 ilegalnih migranata. Ministar je ukazao i da je Srbija jedna od retkih evropskih zemlja u koju migranti dolaze iz država EU - Grčke i Bugarske, uglavnom koristeći kanale prelaska preko Makedonije, Albanije, Kosova i Metohije. Policija procenjuje da je samo u prvih devet meseci ove godine u Srbiju ušlo skoro 5.000 ilegalaca.
Centri za pritvorOd sadašnjih 27 zemalja EU, svega 13 je poboljšalo svoje standarde za pomoć izbeglicama, a Belgija, Kipar, Italija, Luksemburg, Holandija, Poljska i Britanija ne primenjuju ni minimum tih standarda u svojim pritvorskim centrima.
|
Podaci o svim ljudima koji su tražili azil u poslednjih 14 godina čuva se u centrali Eurobanke u Luksemburgu. Takozvane treće zemlje, među kojima je i naša, nemaju mogućnost uvida u njih, osim ako ne potpišu posebne bilateralne ugovore sa zemljama u kojima naši ljudi najčešće traže sigurnu kuću. Zato srpska policija ne zna ko je vraćen iz neke zemlje zato što mu je odbijen azil, a ko se vratio sam. Prema nekim podacima policije, najviše azilanata ipak se vratilo u Beograd, Vranje, Pančevo, Zrenjanin, Niš i Leskovac.
S druge strane, Centar za azil u Banji Koviljači već mesecima izaziva polemike u srpskoj javnosti. Osnovao ga je UNHCR još u vreme SFRJ i to je jedini centar te vrste u našoj zemlji. Po novom zakonu o azilu, koji je počeo da se primenjuje 1. aprila 2008, taj postupak je prešao u nadležnost Srbije, što je slučaj i u drugim evropskim zemljama. Centar je 2008. predat na upravljanje Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije. Građani Banje Koviljače tražili su na protestima da azilanti, kojih prema procenama policije ima oko 2.700, napuste grad. Inače, Banja Koviljača ima oko 5.000 stanovnika.
Pre pada Berlinskog zida u Srbiji je najviše bilo begunaca iz Čehoslovačke, Rumunije, potom Albanije. Prošle godine najviše tražilaca azila bilo iz Avganistana (oko 60 odsto), Palestine, Iraka, Somalije, Pakistana, Irana, Alžira...
Reč azil potiče od latinske reči asdžlum koja u doslovnom prevodu znači utočište, nepovredivo mesto. U antičkim državama Bliskog istoka i Mediterana azil je bio privilegija pojedinaca, a ne pravo. Azilom se smatrao hram ili svetilište u koje se sklonio begunac, a Dušanov zakonik iz srednjeg veka je predviđao da će svaki sužanj koji se skloni u carski dvor biti slobodan.
Broj zahteva za azil u Srbiji* 2008. godine - 52 |
Pravo azila je jedno od osnovnih prava čoveka, prema Opštoj deklaraciji o pravima čoveka iz 1948. Svako ima pravo da traži azil, osim kriminalaca i onih koji su prekršili načela Povelje Ujedinjenih nacija. Države nisu obavezne da daju azil već se ovo čini na dobrovoljnoj bazi. Trgovački brodovi nemaju pravo davanja azila, za razliku od ratnih.
Hrvatska politika prema azilantima je, kako ocenjuju tamošnji mediji, sramotna jer je od početka svoga postojanja odobrila samo 20 zahteva za azil! Zakon o azilu stupio je u Hrvatskoj na snagu tek 2006, a do današnjeg dana podneseno je više od 1.300 zahteva. Prihvaćeni su samo azilanti Rusije, Konga, Gruzije i Avganistana. Godinama su kandidati za dobijanje azila zadržavani u jednoj šumi kod Siska, dok građani Kutine nisu pristali da se prihvatilište izgradi baš na ulazu u njihov grad. Prema rečima Srđana Arnauta, zamenika ministra pravde u BiH, azil u Bosni traži 25 ljudi, od kojih su 10 Albanci sa Kosmeta. Azil u BiH traže i četiri Pakistanca, dva Avganistanca, po jedan iz Alžira, Maroka i Nigerije.
Grčka planira da na granici sa Turskom kod reke Evros (Marica) izgradi zid visok tri metra ne bi li makar smanjila nezapamćen talas izbeglica koji ovu zemlju zapljuskuje poslednjih godina. Samo prošle godine u Grčku je ušlo više od 120.000 (neki podaci govore o 140.000) ilegalnih imigranata iz Avganistana, Pakistana, Alžira, Iraka i Somalije. Ogroman broj imigranata stiže preko mora, prebacujući se iz Turske na grčka ostrva.
Kao predsednik SAD Barak Obama ima i nezvaničnu titulu najmoćnijeg čoveka sveta, ali sva njegova vlast je od male pomoći njegovoj tetki - polusestri njegovog pokojnog oca - kojoj je kao ilegalnom imigrantu pretila deportacija. Cejtuni Onijango (57) početkom prošle godine izašla je pred imigracioni sud u Bostonu da bi po drugi put pokušala da dobije azil u Americi, gde je još 2000. stigla iz Kenije. Konačno ga je dobila u maju 2010.
