Ko puni državni budžet (2): Pola mi otme država
Slobodan Zeljković, mali preduzetnik iz beogradskog naselja Banjica, u poslednjih deset godina bio je prinuđen da zbog visokih dažbina stavi katanac na dve poljoprivredne apoteke, otpusti 16 radnika i svoje poslovanje svede na jednu radnju i jednog zaposlenog!
- Nekad sam imao tri poljoprivredne apoteke, sada imam samo jednu na banjičkoj pijaci, a vremena za poslovanje zbog visokih nameta države su sve teža. Spala knjiga na dva slova - jada se 59-godišnji Slobodan.
Slobodan sve dažbine državi uredno izmiruje, ali došla su teška vremena, pa mu plaćanje nameta pada sve teže.
- Samo za najam ove apoteke koja ima oko 35 kvadratnih metara mesečno plaćam 300 evra. Pa voda, struja, grejanje, ih... Ipak porez na PDV je najžešći, ukoliko ga ne izmirim na vreme tačno u dan, kazna je paprena od 500 do 5.000 evra - jada se Slobodan.
Kad se dodaju svi nameti koje Slobodan izmiri, ne ostaje mnogo.
- Od dva zarađena dinara, jedan ide meni, jedan državi. A ono što najviše brine jeste što narod ima sve manje para, pa je sve teže skrpiti nešto pazara. Uđu u radnju, gledaju, kupe jednu kesicu lukovice šafrana od 16 dinara (0,16 evrocenti). Ma nema narod za hleb, a kamoli za cveće - vajka se Slobodan.
Baš zbog besparice, trudi se da ne menja cene, ali ni to ne pomaže kad oko njegove radnjice cveta siva ekonomija.
- Evo veliku burad za kiseli kupus prodajem za 16 evra, a ovi okolo što rade nelegalno na ulici istu takvu daju za 15 evra.
Ne plaćaju porez, ne plaćaju kiriju, pa ne mogu da se nadmećem sa njima. A opet naš čovek steran u besparicu kupiće na ulici da uštedi jedan evro. E, za evro možeš da kupiš tri hleba - kaže Slobodan.
Dajte mi 100 g mesa
Sličnu muku muče i Slobodanovi pijačni saborci.
Osnovni porezi u Srbiji
- Porez na dohodak građana.
Sirotinja dužna i ružna
Na Zapadu se poslednjih 50 godina bogatašima smanjuje porez i tako povećava neravnoteža u društvu koja dovodi do ekonomskog kraha.
Najveći ekonomski slom iz 1929. se dogodio nakon razdoblja najnižih poreza za najbogatije članove društva. Tako je u SAD od 1918. do 1925. porez pao sa 77 na 25 odsto i tako ostao do ekonomskog sloma 1929. Porez za bogate je opet od 1980. do 2009. pao sa 70 na 35 odsto.
Druga nuspojava ovog snižavanja poreza postaje eksplozija državnog zaduživanja koja takođe vodi do smanjivanja socijalnih prava najranjivijeg dela stanovništva. |
Slobodan je gorčen na inspekciju i državne organe što ne rade svoj posao kako treba. Zakon, kaže Slobodan, mora biti isti za sve.
- Ukoliko ne izmirim svoje obaveze na vreme, jao meni, kamate su do neba. A ovi preprodavci na ulici rade šta hoće i niko ih ne dira. Najgore je nama sitnim preduzetnicima. Krupne kapitaliste niko ne dira, a ove po ulici tolerišu zarad socijalnog mira - zamišljeno će Slobodan.
Sutra: Jazavac pred porezom |
