Ko puni državni budžet (1): Bogatima raj, narodu porez

Srpske kompanije i ogranci stranih firmi za prvih osam meseci ove godine preneli su u zemlje sa of-šor zonama oko 2,8 milijardi evra, a mala preduzeća i građani su jedine krave muzare za budžet

U antičko vreme vlast se brinula da porezi budu u skladu s bogatstvom onih koji ih plaćaju. Bogati su plaćali više, a siromašni manje.

U srednjem se veku to promenilo, a ta nepravda je uznapredovala s civilizacijom. Novac od poreza uvek je bio nužan, nekad da bi se moglo ratovati i osvajati tuđe teritorije, a danas je potreban za penzije radnog naroda i plate političara.

Tokom vekova izmišljani su razni porezi: na pse, na ovce, žito, prozore, dimnjake. U Engleskoj je u srednjem veku naplaćivan porez i za svaki prozor na zgradi. Poreski obveznici su uzvratili udarac, pa su većinu prozora zazidali.

Turci su na Balkanu naplaćivali čak i porez koji se zvao "žvakalica". Čini se da i dan-danas mnogi Crnogorci ne plaćaju poreze državi, jer poistovećuju ga sa plaćanjem danka, što se smatralo nacionalnom sramotom.

U Srbiji je danas nekima gore nego pod Turcima. Porez plaćaju siromašni, dok krupni biznismeni kapital sele po rajskim ostrvima, jer se raj oduvek kupovao. Zato su mala i srednja preduzeća i obični građani jedine krave muzare za državu. Preduzetnici smatraju da su za poslovanje neophodne poreske olakšice, jer u Austriji jedan ugostitelj ima 16 mesečnih izdvajanja, u Španiji 19, a u Srbiji golemih 38.

Primera radi u Sloveniji se PDV plaća tri dana po realizaciji, a tako je i u Mađarskoj, Češkoj, Rusiji, Velikoj Britaniji za one koji su u kategoriji proizvođača. Istina, Francuska, Nemačka, Finska i Austrija traže unapred PDV, ali imaju mogućnost zadrške u plaćanju od 40 do 60 dana u slučaju poteškoća u poslovanju. U Srbiji odlaganja plaćanja PDV nema, nego plati odmah ili ugasi posao, pa se preduzetnici snalaze tako što uzimaju kredite od banaka, ali kamatu uglavnom plaća kupac.
 

Oslobođen poreza: Miroslav Mišković

Ne čudi što je običnog građanina ili malog preduzetnika vrlo naljutila vest koju je objavio jedan beogradski dnevni list da vlasnik Delte Miroslav Mišković neće državi Srbiji platiti porez za prodaju Delta maksija belgijskoj Delez grupi.

List je naveo da je Mišković tog poreza oslobođen po osnovu Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Srbija zaključila sa Kiprom 1986. Vlasnik firme registrovane u of-šor zoni, pri njenoj prodaji, ne plaća porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Takođe, ako knjiži profit u of-šor zoni, opet izbegava oporezivanje od 20 odsto.

S druge strane, osnivanje i održavanje kompanije na Kipru stručnjaci procenjuju na oko 10.000 evra. Plaćaju se usluge oko održavanja kompanije, vođenja knjiga i sačinjavanja godišnjih finansijskih obračuna.

Domaće kompanije i ogranci stranih firmi za prvih osam meseci ove godine preneli su u zemlje sa of-šor zonama oko 2,8 milijardi evra. Najviše je otišlo ka Švajcarskoj i Holandiji, a zatim na Kipar i u Luksemburg.

U Srbiji trenutno posluje oko 1.000 preduzeća čiji su osnivači iz najpoznatijih of-šor zona, od Kipra, preko Devičanskih i Maršalskih Ostrva, do San Marina.

U centru pažnje ove godine bio je slučaj izbegavanja plaćanja poreza jedne od najmoćnijih svetskih kompanija - Dženeral elektrika koja ima 270.000 zaposlenih širom sveta, a 2010. je ostvarila globalni profit od 14,2 milijarde dolara (od toga kod kuće 5,1 milijardu), koja američkoj državi neće platiti ni dolar poreza!

Glavni element u poreskoj strategiji ove kompanije jeste registracija mnogih delatnosti u poreskim rajevima - ne doduše poput Kajmanskih ostrva, već u zemljama sa niskim korporativnim dažbinama, poput Irske ili Singapura.

Suočene sa ogromnim budžetskim deficitima, mnoge zemlje EU pokušavaju da zaštite svoje prihode. Broj poreskih rajeva u poslednjih 30-ak godina narastao je na preko 70, od onih na dalekim egzotičnim ostrvima, do nekih u srcu Evrope, kao što su Lihtenštajn ili Švajcarska. Zajednička im je stroga tajnost bankovnih računa i niski ili nepostojeći porezi.

Od početka krize, evropski poreski rajevi našli su se pod pritiskom. Evropska komisija traži veću transparentnost i fer poresku konkurenciju od članica, ali i od suseda. Odliv kapitala posebno teške posledice ima na siromašne zemlje u razvoju. Procene kažu da oko trilion evra odlazi sa Juga na Sever, uglavnom preko poreskih rajeva, kroz nedopuštene odlive kapitala. Reč je uglavnom o korporacijama.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi stoga je nedavno najavio da će međunarodna zajednica izopštiti poreske rajeve i naveo 11 zemalja koje ne ispunjavaju standarde finansijske transparentnosti: Antigvu, Barbados, Bocvanu, Brunej, Panamu, Sejšele, Trinidad i Tobago, Urugvaj, Vanuatu, Švajcarsku i Lihtenštajn.

U Srbiji se najavljuje skoro usvajanje zakona koji će omogućiti javno objavljivanje poreskih neposlušnika.

- Poreska uprava će imati zakonsku mogućnost da objavi imena 100 najvećih dužnika posle izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji - rekao je Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.

Procenjuje se da preduzeća i građani po osnovu poreza i doprinosa duguju državi Srbiji oko 700 milijardi dinara, a da je od toga polovina, dug 100 najvećih dužnika. Među najvećim dužnicima su, kako tvrde u Poreskoj upravi, poznati biznismeni i estradne ličnosti, političari i sportisti, ali i javna i komunalna preduzeća.
 

Dragutin Radosavljević

- Ne treba nikoga štititi, a javno objavljivanje dužnika imaće i preventivnu ulogu u plaćanju poreza. Izmene zakona bi trebalo da stupe na snagu do kraja novembra - izjavio je Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave.

Predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković veruje da je reč o predizbornoj kampanji, jer Vlada hoće da poboljša imidž i pokaže volju za borbu protiv korupcije!