U Srbiji i deca na kazanu
U Srbiji više od 700.000 ljudi živi ispod granice siromaštva, broj nezaposlenih je skoro milion, a od 30.000 korisnika narodnih kuhinja, svaki treći je dete.
Ovako poražavajuća socijalna slika rezultat je duboke krize koja već pune dve decenije potresa Srbiju, dok država nema rešenje za spas najugroženijih. Narodnih kuhinja je manje svake godine, a sve veći broj onih koji sanjaju topli obrok sa kazana.
Jedan od korisnika usluga narodne kuhinje Vladimir Cakić kaže da je zbog bolesti morao da ode u penziju. On je sa 26 godina radnog staža dobio penziju od samo 6.000 dinara (60 evra).
- Šta je to 6.000, ne znaš šta ćeš pre, da platiš račune ili da kupiš hleb - kaže Cakić.
Generalni sekretar Crvenog krsta Srbije Vesna Milenović smatra da razvijenost narodnih kuhinja nikad nije zavisila od potrebe već od postojećih mogućnosti. Samo u Beogradu, oko 12.000 ljudi svakodnevno čeka obrok, a ove godine ih je 2.000 više nego prethodne.
U Srbiji, ne računajući Beograd, rade 72 narodne kuhinje. Njihov opstanak tokom zime neće biti doveden u pitanje, tvrde nadležni. Za gladne u Srbiji u budžetu je obezbeđeno skromnih 369 miliona dinara, što je dovoljno za još devet meseci rada.
Milioni na četiri točkaViše od 80 odsto automobila u Srbiji prodaje se za gotovinu, dok su lizing i kredit zajedno zastupljeni sa samo 20 odsto. Samo ove godine, prodato je više od 500 mercedesa, po 300 audija i BMNj, od koji neki koštaju i više od 100.000 evra. Slabo se prodaju automobili do 10.000 evra - njihova prodaja pala je i do 40 odsto u poslednje tri godine. Najveći pad od čak 60 odsto beleži domaći punto. |
Ministar rada i socijalne zaštite Srbije Rasim Ljajić podsetio je da je u 2009. godini indeks siromaštva bio 9,2 odsto, a u 2008. godini 7,9 odsto, te da država na različitim nivoima obezbeđuje socijalnu pomoć za samo 160.000 građana od 700.000 koliko ih se zaista i nalazi ispod linije siromaštva.
Drastičan rast broja socijalnih slučajeva nastavljen je i u 2010, kao i 2011, a već sada državni vrh najavljuje još bolniju 2012. godinu.
- Najugroženiji su stariji od 65 godina i deca do 13 godina, seoska domaćinstva su za tri odsto siromašnija od gradskih, kao i samohrane majke i porodice sa šest i sedam članova koje se posebno ugrožene. U Srbiji su siromašni svi, i oni koji žive ispod linije siromaštva i oni iznad nje koji jedva sastavljaju kraj sa krajem - kaže ministar Ljajić.
Međutim, nisu baš svi u Srbiji siromašni. Ima i onih ultrabogatih koji su u socijalnom raslojavanju postali još vidljiviji. Za njih ne postoji preskup automobil ili nepotrebna vila. Pravilo je da se u teškim vremenima formira mala klasa izrazito bogatih, pa tako ne treba da čudi da u istom gradu postoje ljudi s periferije života, i oni koji kao da su s druge planete.
To dokazuju najnoviji podaci o broju prodatih skupocenih automobila, nekretnina, jahti i nakita... Pored pomenutog luksuza, srpske bogataše privlače i egzotična putovanja.
- Danas smo imali primer kada je klijent tražio hotel na Maldivima. Cena nije bila problem. Aranžman košta između 15.000 i 20.000 evra, a klijent i dalje bira između dva hotela - da li je lepši ovaj ili onaj drugi - kažu u jednoj beogradskoj turističkoj agenciji, objašnjavajući "muke" srpskih bogataša.
Kapital iznet van zemljeEkonomisti kažu da bogataši, od kojih su pojedini novac stekli na problematičan način, ulažu u nekretnine ili kupuju preduzeća u procesu privatizacije.
Nacija koja umireAko se uzme u obzir kvalitet života, korupcija, kriminal, stanje mentalnog i fizičkog zdravlja prosečnog stanovnika Srbije, onda nikako ne treba da čudi što je u Srbiji 300.000 stanovnika manje nego pre deset godina, što pokazuju poslednji rezultati popisa. |
Sirotinja strepi, a vlast štiti monopole
Taman kad građani pomisle da ne može gore stigne vest da može i da je to gore pred vratima. Prema svim ekonomskim pokazateljima, iduća godina za Srbiju biće teža od perioda 2008-2010. kada je Evropu zapljusnuo talas krize sloma bankarskog sistema.
Novi talas je izazvan dužničkim krizama država EU koje su ne samo vodeći investitori u Srbiji, već i glavna izvozna tržišta.
Vladimir Gligorov, ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ocenjuje da srpska privreda nije u stanju da se oporavi sama, jer uveliko zavisi od države.
- Vlada se uglavnom oslanja na kratkoročne mere kojima ne može previše da učini, jer brani interese postojećih monopola - kaže Gligorov i dodaje da krizu u Srbiji tek treba očekivati.
U Srbiji bi novi talas svetske ekonomske krize izazvao povećanje nezaposlenosti, poskupljenje kredita i otežan pristup kapitalu, ocenjuju ekonomisti. Dočekujemo udar sa šest milijardi evra novog duga, slabim dinarom, ogromnom nezaposlenošću i siromaštvom.
Ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikolić je ocenio da će Srbija biti pogođena time što ima blizu šest odsto prinos od italijanskih obveznica, isto tako od španskih i grčkih, a reč je o zemljama koje vuku talas dužničkih kriza.
- Nezaposlenost je dostigla 22,2 odsto, a inflacija će biti jednocifrena, ali duplo veća nego što je Narodna banka obećala, odnosno umesto 4,5 odsto biće oko devet odsto - zaključio je Nikolić.
