Srbija stiže na sahranu Evropske unije

Sada je već očigledno da Srbija neće prići ni blizu evropskoj porodici naroda, a kamoli postati punopravni član EU. Pokazatelj za to nije samo uslovljavanja Beograda da prizna takozvanu državu Kosovo, ili nesprovođenje zacrtanih reformi, već i brojni problemi koji duboko potresaju samu Uniju.

Džaba sve pripreme za EU: Srbija potrošila deceniju na evropskom putu

Nakon što je najmoćniji evropski dvojac (nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi) počeo da razmatra reorganizaciju Unije, najavljujući mogućnost formiranja "dva kruga EU", gde bi zemlje jače ekonomije imale zajedničku monetu, dok bi one slabije ekonomije činile društvo za sebe, zemlje zapadnog Balkana koje stoje u predvorju EU moraju duboko da se zabrinu.

Pre svega zbog toga da li je njihova politika da "Evropa nema alternativu" pametno i realistično utemeljena, s obzirom na to da društvo u koje streme ni samo nije sigurno kako će izgledati za dve, kako za 10 i da li će za 15 godina uopšte postojati kao Unija?

Ugrožen ceo koncept

Profesor ekonomije Miodrag Zec, koji je za "Vesti" ocenio da će Srbija stići na sahranu EU, kaže da je ceo koncept Unije sada pred velikim ispitom.

- Unija sada ima dva puta - jedan je da se postavi superdržavna struktura, jedinstvena i monetarna, i velikim delom i fiskalna i razvojna, da ide ka stvaranju neke nad države, a drugi put je da dezintegracioni procesi budu tako jaki i da se raziđu - kaže Zec.
On ističe da je greška srpskih vlasti što su sve razvojne puteve Srbije vezali za članstvo u

Uz ručak o kandidaturi

Ministri spoljnih poslova EU će u ponedeljak samo neslužbeno, tokom radnog ručka, razgovarati o statusu kandidata za Srbiju i situaciji na Kosovu.
Prvobitno je bilo predviđeno da se o Srbiji i Kosovu raspravlja na samitu, koji će se održati 14. i 15. novembra u Briselu. Diplomatski izvor blizak poljskom predsedništvu u Evropskom savetu rekao je da je s obzirom na još uvek neizvesnu situaciju u vezi s nastavkom dijaloga između Beograda i Prištine, odlučeno da se o ovim temama razgovara neslužbeno.

EU.

- Očekivati da ćeš svoja pitanja i sve svoje probleme rešiti dolaskom u neko društvo je neozbiljno - jasan je Zec.

S druge strane, potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović kaže da bi Srbija mogla da očekuje članstvo u EU tek za 10 do 15 godina.

- Veliko pitanje da li će Unija tada postojati i u kom obliku, zato je krajnje vreme da se okrenemo sebi i jačanju sopstvene države. Potpuno je iluzorno govoriti o evropskom putu Srbije kada imate takav problem kao što je secesija Kosova i kada u tome učestvuje najveći broj zemalja EU, ali i nezavisno od tog problema srpski put u EU bi bio i te kako dugotrajan - tvrdi Jovanović.

Čekati još jednu deceniju

Čak i prvi čovek u Vladi Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić priznaje da će raslojavanje Evrope, kao posledica velike krize, za Srbiju značiti da će u Uniju proći "kroz dve kapije".

"Prva kapija" bi predstavljala punopravno članstvo u EU, što znači jedan nivo obaveza i privilegija poput učešća na jedinstvenom tržištu.

Lobiranje kod Nemaca i Francuza

Božidar Đelić kaže da mu nije nagovešteno da bi Evropski savet mogao da odgodi donošenje odluke o kandidaturi Srbije za članstvo u EU koje se očekuje 9. decembra.
- Nemačka će sama formirati svoj stav za 9. decembar. Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ja imaćemo još sastanaka sa nemačkim i francuskim zvaničnicima pred odluku 9. decembra - najavio je vicepremijer.

- Druga kapija čini tvrdo jezgro od dvadesetak članica, koje će deliti valutu i biti tesno koordinisane budžetske i socijalne politike. Tu drugu kapiju bismo mogli da prođemo u sledećoj deceniji - rekao je Đelić, koji je doskora širio optimizam kada su u pitanju evropske integracije.

U Srbiji ima i onih koji još uvek veruju u evropsku tvrđavu i njenu postojanost.

- Niti je ovo novo pitanje, niti će ono brzo rešavati i to praktično nema nikakve veze s našim evrointegracijama. Mi treba da reforme sprovodimo zbog nas samih - kaže savetnik u ISAC fondu Milan Pajević, ističući da je još uvek zvanična politika Brisela da se zemljama zapadnog Balkana omogući šansa da postanu članice Unije.

Da crne prognoze nisu samo deo likovanja protivnika EU, govore i reči francuskog predsednika Nicolasa Sarkozija koji je u kontekstu Unije s dve brzine posebno spominjao Balkan.

- Sada nas je 27. Jasno da ćemo u određenom trenutku morati uključiti i Balkan. Tada će nas biti 32, 33, 34. Niko ne misli da je federalizam, potpuna integracija, moguć s 33, 34 ili 35 zemalja - poručio je Sarkozi.

Hrvati strahuju od "druge klase"

I u Hrvatskoj vlast javno ignoriše opasnost da bi zemlje zapadnog Balkana, pa i njihova, mogle postati drugorazredne članice EU. Za razliku od vlasti, mediji o tome otvoreno pišu, postavljajući pitanje da li će Hrvatska ulaskom u EU biti tek "zemlja druge klase".
Vesna Pusić, koja je kandidatkinja opoziciione koalicije za šefa diplomatije, smatra da nije dobra ideja da postoje dve brzine kada je u pitanju priključivanbje EU.

Zašto prodavati porodično srebro?

Dužnička kriza u EU predstavlja pretnju po njen uticaj u Zapadnom Balkanu, tvrdi agencija Rojters, ističući da su "finansijski vrtlozi" u Uniji neprijatno iznenadili vlade regije koje su na vlast došle uz obećanje da će članstvo u EU izlečiti sve boljke.
"Politička klasa oseća da je EU počela da izgleda manje atraktivno. Da li je vredno tako naporno pokušavati? Da li je vredno praviti toliko mnogo kompromisa ? Zašto prodavati porodično srebro ako je cilj dalek i neodređen", tumači upitanost balkanskih zvaničnika neimenovani evropski diplomata sa službom na Balkanu.

Haos i u Skupštini Beograda

Odbornici Skupštine grada Beograda juče su prekinuli sednicu jer su odbornici Liberalno-demokratska partije (LDP) napustili salu.
Sednica Skupštine grada prekinuta je na početku rada zato što su odbornici Srpske radikalne stranke (SRS) oblepili plakate sa likom Vojislava Šešelja na kojima piše "Nećemo u EU".
Vladajuća koalicija insistirala je da radikali skinu plakate, ali su oni odbili da to učine.
Sednica je posle tri sata nastavljena, ali je prekinuta i pre nego što je usvojen dnevni red jer su odbornici LDP-a napustili sednicu.