Koliko košta student (3): Hiljadu evra za popa

Najskuplje je studiranje u Srbiji za one koji nisu na budžetu je na Arhitektonskom fakultetu 240.000 dinara (2.400 evra), a najjeftinije na Rudarsko-geološkom fakultetu 45.000 (450 evra) godišnje.

Velika potražnja dovela je do toga da školarine budu veće na društvenim naukama nego na prirodnim i tehničkim fakultetima, iako ovi drugi imaju mnogo više realnih troškova zbog laboratorijskih vežbi, skuplje opreme i praktičnih radova. Studiranje na Fakultetu za fizičku hemiju košta 60.000 dinara (600 evra), na Hemijskom fakultetu 78.000 (780 evra) a na svetski priznatom ETF-u 81.000. (810 evra).

Onaj ko se upiše na Fakultet za bezbednost treba da izdvoji 106.500 dinara (nešto više od 1.000 evra), za Pravoslavni bogoslovski fakultet 100.000 dinara (okruglo 1.000 evra), a za Fakultet političkih nauka 98.000 dinara (980 evra).

Koliko košta student

Istina, jeftinije je studiranje u manjim gradovima. Onaj ko želi da dobije zvanje diplomiranog ekonomiste u Beogradu će školarinu platiti 1.000 evra, u Nišu 800 evra, u Novom Pazaru 500 evra, dok u Kosovskoj Mitrovici cena studiranja za godinu dana staje 400 evra.

Studenti hemije, stomatologije, arhitekture i slikarstva imaju i dodatne troškove jer moraju da kupuju materijale za makete ili zube, pribor za crtanje, boje, platno... Procenjuje se da je za jednog studenta arhitekture za sve propratne troškove potrebno godišnje izdvojiti još oko 400 evra.

Prosečna školarina na privatnim fakultetima iznosi oko 2.000 evra. Na Univerzitetu Megatrend studenti za školarinu treba da izdvoje od 1.500 do 3.500 evra ukoliko studiraju u Beogradu, odnosno 1.000 evra ako studiraju u unutrašnjosti. Na Univerzitetu Singidunum upis na Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju košta 2.900 evra. Godišnja školarina na Pravnom fakultetu Univerzitet Union je 2.000 evra, a na Fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije 3.000 evra. Cene školarina na Univerzitetu Metropolitan kreću se od 1.750 evra do 3.500 evra, zavisno od vrste studija.

Pobeglo 75 odsto doktora nauka

U Bosni i Hercegovini niko od nadležnih nema podatke koliko je visokoobrazovanih ljudi otišlo na rad u inostranstvo ili se nakon studiranja u zemljama Evropske unije nikada nije vratilo u zemlju. Zna se tek da se od 1996. do 2010. godine oko 50.000 građanina BiH odreklo državljanstva i uzelo državljanstvo neke druge zemlje. Procenjuje se i da 70 do 80 studenata iz BiH koji su završili fakultete u zemljama EU ostaje na radu u inostranstvu. Prema istraživanjima Unesko, čak 79 odsto istraživača iz oblasti inženjeringa, 81 odsto magistara i 75 odsto doktora nauka napustilo je BiH od 1995. godine. Prema podacima Svetske banke 29 odsto ljudi sa visokom stručnom spremom iz BiH živi van zemlje. Slede Makedonija i Albanija, čija statistika govori da svaki peti visokoobrazovani čovek iz ovih zemalja živi i radi van otadžbine. Izvan Poljske i Mađarske, primera radi, živi samo 14 odsto stručnog stanovništva.

Akademski biznis

Samo na Beogradskom univerzitetu krajem osamdesetih godina bilo je oko 20.000 stranih studenata. Uglavnom su dolazili mladi sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike. Slika se danas drastično promenila i na najstarijem srpskom univerzitetu studira svega oko 1.700 stranih studenata, koji najviše dolaze preko studentskih razmena. Zemlje zapadne Evrope odavno su shvatile da strani studenti mogu biti odličan izvor prihoda za univerzitete. Engleska danas na svojim univerzitetima ima oko 400.000 stranih studenata.