Buna protiv globalizacije (4): Slomili su nam kičmu
"Posle 20 godina demonstracija, ratova, bombardovanja, ljudi su postali apatični, ali doći će vreme kad će ih obuzeti čisti bes, a onda teško vlasti," kaže za "Vesti" Ratibor Trivunac, član Anarho-sindikalističke inicijative.
Kapitalizam je postao globalni sistem. Centar kapitalizma je Zapadna Evropa i SAD, a periferija kapitalizma pod upravom ljudi koji se nalaze na čelu multinacionalnih kompanija, velikih banaka i različitih finansijskih struktura i stvari se odigravaju isto i u centru i na periferiji.
Naša lokalna vlast je neka vrsta menadžera za neke multinacionalne kompanije koje te stvari rade u svetu.
Tako da mi imamo možda čak i više razloga da se bunimo od onih ljudi koji se nalaze u samom centru kapitalizma, jer se oni bune što su im standardi niži nego ranije, ali kod nas je situacija mnogo gora - objašnjava Trivunac.
Srpski anarhista podseća da je princip kapitala da se ukrupnjava, te da zapravo "ne postoje dobre male kompanije", jer su one takve samo zato "što nisu još uspele da se probiju i da postanu velike".
- Velika je iluzija ako misliš - neću da jedem u Mekdonaldsu, već u maloj pljeskavičarnici jer to nije velika multinacionalna kompanija. Ali, prvo u toj maloj pljeskavičarnici žene po ceo dan rade za neke bedne pare, a drugo taj gazda kada bi mogao, odmah bi napravio lanac pljeskavičarnica. Zato i suština protesta u svetu nije promena jedne vlade, već suštinska promena sistema i postavljanje sistema na druge osnove.
Dok je sistem baziran na ideji profita, da je jedino merilo uspeha koliki si profit ostvario, nužno ide u ovo u šta ide. Sistem se mora postaviti na princip solidarnosti, uzajamne pomoći i ravnopravnosti među ljudima. Da prioritet ne bude profit, već interesi ljudi - kaže Trivunac.
Iako je cela Srbija nezadovoljna, broj onih koji su se pojavili na Trgu Nikole Pašića kao podrška pokretu Okupacija, bio je simboličan. Možda zato što u Srbiji nema tih multinacionalnih kompanija, protiv kojih se demonstranti u SAD bore.
- Prvo, usled istorijskih okolnosti nije pametno u Srbiji govoriti da ćemo okupirati nešto, već da se oslobodimo od uticaja kapitala. Treba početi od stvari koji su na banalnom nivou javni prostori, do institucija poput Agencija za privatizaciju, zatim Ministarstva odbrane gde se nalazi kancelarija NATO-a, i tako dalje...
Imamo čitav niz međunarodnih institucija koje se nalaze ovde. Ne postoji manjak stvari koje treba osloboditi, već manjak ljudi koji su za sada spremni da tako nešto urade.
O nespremnosti ljudi da se odazovu svetskom pozivu Trivunac kaže da su protesti najavljeni samo preko interneta, kao Fejsbuk inicijativa, ali da je u Srbiji teško izboriti se protiv apatije.
- Ljudi su potpuno ubijeni u pojam. I to je posledica pre svega velike količine izneverenih očekivanja. Dvadeset godina demonstracija nisu dale rezultate, da ne govorimo o ratovima, bombardovanju i svemu ostalom što doprinosi lomljenju kičme čitave populacije. Mislim da je sve to pitanje samo vremena, kada ćemo iz apatije upasti u čisti bes. A onda teško si ga ljudima na vlasti.
