Buna protiv globalizacije(1): Nova svetska revolucija

Protesti ogorčenih radnika širom planete započeli su novu svetsku socijalnu revoluciju. Svet je podigao pesnicu protiv neoliberalnog kapitalizma, menadžerske mafije i korporativne pohlepe. Građanima širom sveta dozlogrdili su menadžeri čije su plate i po 400 puta veće od njihovih, zasitili su se masovnih otpuštanja, veštački izazvanih ekonomskih kriza i ratova, vrtoglavog srozavanja standarda...

Inspirisani njujorškim pokretom Okupirajmo Volstrit, započeli su novu socijalnu revoluciju, pobunu protiv koncepta neoliberalnog kapitalizma, koji nazivaju najvećim svetskim organizovanim kriminalom. Rim, London, Madrid, Berlin, Hongkong...

Danima su bili okupirani ogorčenim demonstrantima, koji su u gnevu lomili i palili. I region je protestovao. U Srbiji se nije desilo ništa... U Beogradu ogorčenih ima oko 200, bar ih je toliko toga dana izašlo na Trg Nikole Pašića. Kasnije su narodni i sindikalni predstavnici u intervjuima govorili da ih ima mnogo više, ali onemoćali od gladi nisu imali snage za još jedan đir po ulicama usijanim od njihovog višedecenijskog protestovanja.

Za to vreme, svet je goreo. Demonstracijama se pridružio čak i nobelovac Leh Valensa, nekadašnji vođa radničkih štrajkova i bivši predsednik Poljske, koji tvrdi da je socijalna revolucija jedini način da se izbegne anarhija u koji vodi trenutno vladajući neoliberalni koncept kapitalizma. Koncept za koji ekonomista Branko Dragaš kaže da je odavno propao, stradao u vožnji bahatih i pijanih japijevaca.

- Uobraženi i prepotentni finansijski magovi virtuelne ekonomije doživeli su bankrot. Malograđani, neznalice i foliranti uništili su svetske finansije zbog sopstvene pohlepe i gramzivosti. Neoliberalizam je razorio kapitalizam iznutra. Svetska kriza je posledica globalizacije. Zato će se kriza sa Volstrita preneti na čitav svet. Svetska kriza, upravo zbog te činjenice, predstavlja najveću krizu u istoriji čovečanstva. Niko više na planeti nije izolovan od njenih posledica. Milijarde ljudi strahuju kako će preživeti i prehraniti svoje porodice, zbog gangstera sa Volstrita koji su hteli u jednoj čaši da popiju čitav život - kaže Dragaš.

Ima i onih koji misle drugačije. Jedan od najuglednijih svetskih sociologa i teoretičara konzumerizma Zigmund Bauman osvrnuo se na nerede koji su se odvijali na ulicama svih velikih gradova sveta.

Zigmund Bauman

- To nije bila pobuna ni ustanak izgladnelog i osiromašenog naroda ili verske manjine, nego pobuna potrošača. Bili smo primorani i zavedeni da na šoping gledamo kao na recept za dobar život i rešenje svih životnih problema. Međutim, veliki deo populacije nije bio u mogućnosti da koristi taj recept. Ulični neredi najbolje se mogu razumeti kao revolt frustriranih potrošača, koji ne mogu da priušte ono što i bogati - tvrdi Bauman.

Većina analitičara smatra da je očaj izveo narod na ulice. Predsednik Instituta za versku i javnu politiku Džozef Griboski kaže da pokret Okupirajmo Volstrit izražava nezadovoljstvo društvenom nejednakošću i ekonomskom situacijom, jer sloj visokoobrazovanih, ali nezaposlenih građana ne može da prihvati ponuđene razloge zbog kojih nema posla.

- Poruka koju ovaj pokret upućuje jeste "Mi smo gnevni" - tvrdi Griboski.

Velike svetske korporacije dovele su običnog čoveka na rub propasti. Ekonomisti tvrde da desetak kompanija i isto toliko banaka drže uzde planete, te da su predsednici država i vlada samo marionete u njihovim rukama. Cilj je profit i bogaćenje pojedinaca, a države propadaju. Trećina zone evro grca u dugovima. Većina tih dugova, barem italijanskih, nalazi se u francuskim bankama. Ukoliko padnu Grčka i Italija, pada i Francuska, a samim tim i cela zona evra.
 

Jedan od ishoda propasti liberalnog kapitalizma jeste i vraćanje robovlasničkim odnosima.

- Nekadašnje sile sada postaju robovi. Grčku zadužuju, pa je navodno spasavaju, a u stvari na kraju će joj uzeti celu obalu i vodoprivredu, postaće kolonija. Multinacionalne kompanije i multibogataši danas se ne zadovoljavaju otimanjem tržišta, oni postaju gospodari resursa i cele države - kaže Dragaš za "Vesti".

Svet je postao jedna velika pijaca, a na njoj je odavno puno veća količina proizvedene robe nego što je potrošači mogu kupiti. To je samo izvorište krize. Ona je rezultat i ogromne disproporcije u zaradama ljudi. Oni koji zarađuju premalo zadužuju se sa kamatama kod ljudi koji imaju previše. To sputava ekonomiju i kapitalizam sam sebe davi. Stručnjaci kažu da bi kriza brzo nestala kad bi se dugovi otpisali, ali to ne bi bila dobra opcija, jer kako porušiti postojeći sistem vrednosti, a drugog nema ni na vidiku.