Prirodna bogatstva Srbije (5): Država vlasnik pet rudnika
Procene eksperata kažu da su na teritoriji opštine Aleksinac nalazišta uljnih škriljaca, dovoljna da se podmire potrebe za naftom čitave Srbije za period od 50 godina. Sa ovom procenom slaže se i profesor dr Miroslav Ignjatović, savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo u Privrednoj komori Srbije.
- Polazeći od procenjenih rezervi koje su oko 2,5 milijardi tona, samo ležište Aleksinačkog škriljca predstavlja značajnu akumulaciju od približno 500 miliona tona organskog materijala ili, ako bi se računalo na preradu u ulje, sa prinosom od 50 odsto, što je oko 250 miliona tona ulja, odnosno sintetičke nafte. Za našu zemlju to predstavlja vrlo važan energetski potencijal - kaže Ignjatović.
U Srbiji se najviše iskopava lignit, zatim mrki i kameni ugalj, olovo, cink, bakar, zlato, srebro, bizmut, selen, ali i kamen, cementne sirovine, razne vrste gline, mermer.
Prirodna bogatstva Srbije: |
- Srbija spada u red zemalja koje nisu ni bogate ni siromašne rudama. Istraživanja metala su poslednjih nekoliko godina dobila na ceni, time se bavi više stranih kompanija. Na to je prilično uticalo poskupljenje ovih sirovina na berzama. Bakar je pre nekoliko godina bio samo 2.000 dolara po toni, a sada je 7.000-8.000. Situacija je lošija kod kamena, raznih glina, magnezita, zeolita, azbesta jer je potrebno dobiti proizvod što veće finalne obrade, a to traži veća ulaganja i ozbiljnije firme od ovih koje smo dobili u privatizaciji - objašnjava Ignjatović.
Gotovo svi rudnici su privatizovani, a u državnom vlasništvu su rudnik bakra u Boru, koji je prošao kroz tri neuspele privatizacije, rudnici Kostolac i Kolubara, koji su u sastavu Elektroprivrede Srbije, i rudnici uglja u Resavici i Kovinu.
Što se tiče geoloških istraživanja, Ignjatović kaže da nisu rađena skoro tridesetak godina jer su poprilično skupa.
- Ta istraživanja morala bi da finansira država jer rudnici koji nisu privatizovani nemaju para za to. Nažalost, to se ne radi - kaže Ignjatović.
