U čemu je sve Srbija najgora (1): Zemlja od koje je i Bog digao ruke
Srbija je najbolja u najgorem! Naravno, ako se izuzme sport. Prema crnim brojkama, država kao da samoj sebi kopa raku. Po mnogim ekonomskim i socijalnim parametrima Srbija je najgora u Evropi, a neretko i u svetu. Da smo dotakli dno provalije oslikava činjenica da imamo više od milion nezaposlenih, isto toliko nepismenih, lideri smo u korupciji, izvoz nam je zanemarljiv, putevi su išarani tačkama smrti...
Neslavni šampioni Evrope smo po broju izbeglica, najmanje jedemo mesa, u vrhu smo po broju obolelih od raka grlića materica i srčanih tegoba, plaćamo najgori i i najskuplji benzin na Starom kontinentu...
Da se građani Srbije, izgleda, uzdaju još samo u pomoć Boga pokazuju podaci da se čak 95 odsto njih izjasnilo kao religiozno. U Patrijaršiji SPC smatraju da "jačanju vere doprinose iskušenja kojima je Srbija bila izložena poslednjih godina", dok udruženje Ateisti Srbije, čije je sedište u Novom Sadu, sumnja u ovu statistiku i tvrde da je broj onih koji se kunu u Darvina bar tri puta veći.
Kada je reč o turizmu i putovanjima, Svetski ekonomski forum svrstao je Srbiju na 38. mesto od 42 evropske zemlje. Gore su samo Ukrajina, Jermenija, Bosna i Hercegovina i Moldavija.
Građani Srbije spadaju u najstarije žitelje Evrope, po stopi nataliteta smo na poslednjem mestu, a pesimisti kažu da ćemo kao nacija odumreti za 500 godina.
Američka obaveštajna agencija CIA u martu prošle godine obelodanila je podatke prema kojima smo među četiri najsiromašnije zemlje Evrope, imamo stopu nezaposlenosti među najvišim u svetu, po visini inflacije smo u rangu afričkih i nerazvijenih azijskih zemalja, a po izvozu potpuno beznačajni u međunarodnoj razmeni.
U Beogradu se najduže čeka na građevinske dozvole u konkurenciji 22 grada jugoistočne Evrope. Brže izdaju dozvole i Albanija, BiH, Moldavija.
Srbija je i po uslovima poslovanja na 93. poziciji među 134 zemlje, pokazuje najnovija lista američkog časopisa "Forbs". Ispred nas su i Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, BiH, Tunis, Gana, Zambija...
Prema podacima CIA, Srbija je na 103. mestu po visini društvenog proizvoda po stanovniku. Po stopi nezaposlenosti Srbija se od 200 zemalja nalazi na 163. mestu. Društvo nam prave Timor, Gabon, Dominikana, Senegal, Džibuti, a jedine dve evropske zemlje koju su lošije rangirane od nas su Makedonija na 181. i BiH na 185. mestu.
Po visini godišnje inflacije Srbija je na 165. mestu (6,6 odsto) i ponovo u društvu afričkih ili nerazvijenih azijskih zemalja.
Srbija je i dalje prva u Evropi po broju izbeglih lica. Oko 4.000 ljudi i dalje živi u kolektivnim izbegličkim centrima. Devedesetih godina sa prostora bivše Jugoslavije u Srbiju je stiglo oko 700.000 osoba.
Po potrošnji cigareta držimo neslavno prvo mesto u Evropi, jer trošimo 7,8 cigareta dnevno po glavi stanovnika. Prednjačimo i po broju zahteva za azil. Gori su samo Nigerija, Iran, Pakistan, Gruzija, Eritreja.
Po spoljnjem dugu takođe za 2009, Srbija je bila na 16. mestu u Evropi. Bolji od nas su bili i Makedonci i žitelji BiH.
Po korupciji, u regionu se jedino lošije kotiraju Albanija i BiH.
Na svetskoj listi Srbija se našla na 126. mestu po zaštiti vlasničkih prava, na 128. po nezavisnosti sudstva, na 134. zbog preobimne regulative, a na 140. po zaštiti interesa manjinskih akcionara.
Rekorderi smo po broju abortusa, dužini sudskih postupaka, gledanju televizije, korišćenju Fejsbuka...
Po kvalitetu železničke infrastrukture na 102. smo mestu, a po kvalitetu puteva na 131. mestu u svetu i tako bi se moglo nabrajati u nedogled.
Najgori po platama:
država prosečna zarada Slovenija 975 Hrvatska 715 BiH 415 Srbija 376
(zarade su u evrima) |
Politikologa dr Zorana Stojiljkovića ne čudi ova mračna statistika jer je proces tranzicije u Srbiji išao prilično traljavo:
- Još od početka 90-ih mi smo u nekakvom tumaranju, potom je došlo do raspada SFRJ, dogodio se krvavi rat.
Građani su prilično dezorijentisani i ne veruju u bolje sutra. Radio sam istraživanje o korupciji u Srbiji i Crnoj Gori.
Čak tri petine građana Crne Gore reklo je da veruju da njihova država ide pravim put. Takvo mišljenje o sopstvenoj državi imala je svega petina građana Srbije. Vlade su nam bile koalicione i neefikasne, imali smo korumpiranu i u najvećoj meri neuspešnu privatizaciju, nestabilnost je bila vidljiva na svakom koraku - objašnjava dr Stojiljković.
Evropa udara packe
- Srbija je zemlja u tranziciji koja dobija najmanje novca od donacija iz Evropske unije, takođe ima i najmanju podršku. Evropa Srbiju kažnjava za ono što se dešavalo u Miloševićevo vreme i nema nameru da bilo šta menja u svom kursu prema Srbiji - kaže dr Stojiljković. |
Država nije bila u stanju da usmerava svoje resurse, a vladavina partija je vidljiva golim okom. - U Srbiji ne možete ništa ozbiljno da uradite ako nemate partijsku knjižicu. Kod nas se izrodio neki hibridni režim koji nas je potpuno unazadio. U mnogo toga smo najgori ne samo u Evropi nego u svetu, što je prava nacionalna blamaža.
Osamdesetih godina prošlog veka osećali smo neku vrstu prezira prema Bugarima, Rumunima, Poljacima, pa čak i Česima. Danas je situacija obrnuta - dodaje dr Stojiljković.
Ni ekonomista Danijel Cvjetićanin nije iznenađen neslavnim rekordima.
- Prodajemo šume, vode, pripremamo se za prodaju najvažnijih javnih preduzeća, rasprodajemo sve prirodne resurse.
Moramo sebi da priznamo da smo odavno postali banana država u kojoj cveta industrija kocke, nelegalnih poslova, dok u zemljama EU cveta visoka tehnologija, bankarstvo, energetika - kaže dr Cvjetićanin i zaključuje da je Srbija odavno u neokolonijalnom položaju.
Njegov kolega Mlađen Kovačević smatra da vlast nema svest o ozbiljnosti krize koja je Srbiju ščepala:
- Sve se radi od danas do sutra, prodaje sve što se prodati može i zadužuje gde god da se može. Na sva zvona objavljujemo da smo uzeli kredite. Pare koje smo uzeli od privatizacija smo potrošili na rashode. Ko je čuo da se nešto ozbiljno radi, gradi ili ulaže u infrastrukturu? Takvih svetlih primera nema...
