Prirodne nepogode na Balkanu (1): Žega obrstila Srbiju

Tropske vrućine i nezapamćena suša spržile su useve na srpskim njivama, a kolika će biti šteta tek će se videti, a i osetiti po cenama poljoprivrednih proizvoda. Već sada se barata podacima da će zbog smanjenog prinosa kukuruza Srbija štetovati oko 200 miliona evra, dok je gubitak zbog suše u Republici Srpskoj procenjen u najboljem slučaju milijardu KM (oko 500 miliona evra).

Šteta zbog suše iznosi oko 200 miliona evra

I kako je to već uobičajeno u Srbiji tek kada nam sunce sprži svu letinu, poplave odnesu zasade ili grad obere voće povede se priča kako nam je agrar u katastrofalnom stanju: nema dovoljno sistema za navodnjavanje, niti dovoljno nasipa kada nas stignu poplave, uvek je nekako manjak protivgradnih raketa. Samo pre četiri godine katastrofalna suša u Srbiji je spržila oko 600 miliona evra, a procene su da svake godine zbog suše izgubimo milion evra. A onda ujesen ili na proleće grune poplava i odnose desetine miliona evra. Ovog leta požari su progutala oko 200 hektara šume i niskog rastinja.

Srpski seljak više zavisi od pogleda u nebo nego što se ozbiljno vodi računa o zaštiti poljoprivrednih kultura. I sada kad ionako nije doba poštenja, nema ni poštenih kiša, a i država je digla ruke od stanovništva osim kad treba da naplati porez, pa su sistemi navodnjavanja uglavnom iz vremena Marije Terezije ili Tita.

U Institutu za kukuruz u Zemun Polju prognoziraju da će zemljoradnici najesen ubrati oko pet miliona tona kukuruza, što je za milion i po tona manje nego prošle godine.
- Očekuje se da će prinos biti smanjen. Usuđujem se reći za 30-40 odsto u zavisnosti od primene agrotehnike i kvaliteta zemljišta - navodi Života Jovanović iz Instituta za kukuruz u Zemun Polju.

Znatno smanjen prinos kukuruza

Suša je toliko pogodila Bosnu i Hercegovinu da je reka Bosna presušila u gornjem toku kao i nekoliko izvora Neretve. Sva riba je uginula, a izronile su ogromne količine smeća koje prete zarazama. Ovogodišnji prinosi kukuruza, soje, voća i povrća u Republici Srpskoj suše su gotovo potpuno uništile.

Poljoprivrednici su proizveli oko 40.000 tona pšenice, što je dovoljno tek za njihove lične potrebe. Pošto su susedne zemlje takođe proizvele količine pšenice koje odgovaraju potrebama njihovog tržišta, ono što se eventualno nađe za izvoz biće papreno skupo. Trenutna cena kilograma pšenice u RS je 43 pfeniga, a stručnjaci predviđaju da će uskoro pšenica iz uvoza koštati marku, pa i skuplje! Kukuruz je već poskupeo sa 45 na 60 pfeniga, a cene će tek skakati. Stočari tvrde da će meso zbog skuplje hrane za stoku poskupeti za oko 15 odsto!

U Hrvatskoj mediji javljaju da je suša obrala sve što je mogla, a milionske štete još se sabiraju.

Od planiranih 1,58 milijardi kuna (141 miliona evra) ulaganja u navodnjavanje do 2010, država je uložila samo 292 miliona kuna (39 miliona evra). Tako se i Hrvatska upisala u red gorih od Albanije!

Suša je na njihovim njivama obrala već između 30 i 50 odsto planiranog roda kukuruza, soje i šećerne repe, oko 30 odsto krompira, 15 do 20 odsto suncokreta... I tako je poslednje tri godine.

U Crnoj Gori je vodostaj Skadarskog jezera najniži u poslednjih 10 godina, a Morača se još krajem avgusta pretvorila u bezbroj barica. Rekordne temperature izazvale su brojne požare čitavih mesec dana, a šteta je procenjena na tri miliona evra.

Neki ratari u atarima Vojvodine početkom septembra počeli su da iz malih bunara zalivaju pojedine parcele kukuruza ne bi li spasli što se spasti može. Stručnjaci tvrde da bez sistema za navodnjavanje nema ništa. Stradao je kukuruz od koga Srbija mnogo zarađuje, a i soja je dobrano podbacila. Srbija doduše ima uslove za navodnjavanje oko 1,5 miliona hektara poljoprivrednih površina, a trenutno se pravim sistemima navodnjava svega 25.000 hektara, što nas svrstava među zemlje sa najgorim sistemima navodnjavanja. U odnosu na 3,6 miliona hektara obradive poljoprivredne površine navodnjavane površine u Srbiji ne oduhvataju ni jedan odsto, dok se u razvijenim zemljama navodnjava oko 17 odsto obradivog zemljišta. Doduše, pod malim sistemima za navodnjavanje za povrtarske kulture ima oko 100.000 do 200.000 hektara u Srbiji.

Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za poljoprivredu Milan Prostran tvrdi da je problem u tome što 20 godina niko nije ulagao u navodnjavanje:

- Postojeći sistemi za navodnjavanje su propadali tokom devedesetih, kada je zemlja vraćana seljacima, a oni nisu bili zainteresovani za navodnjavanje, a zatim i tokom tranzicije zbog velikog broja neuspešnih privatizacija u poljoprivredi. Uz to, od 2000. godine statistika je prestala da vodi evidenciju o ovim sistemima, tako da danas niko ne zna koliko tačno ima površina koje se navodnjavaju. Na začelju smo u Evropi, jer nismo ni pratili najave promena klime, a ulazimo u zonu mediteranske klime sa čestim sušama - kaže Prostran. On navodi da su po navodnjavanju ispred Srbije čak i zemlje poput Makedonije, Grčke i Turske, dok je Albanija po tome uvek bila ispred nas.

Đorđe Jocković, upravnik Odeljenja za kukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo, procenjuje da su sada prinosi kukuruza od 2,5 do 6,5 tona po hektaru, a srpski ratar bi uz navodnjavanje i valjanu agrotehniku mogao prebaciti i 10 tona po hektaru. Mnogi kanali za navodnjavanje u Vojvodini su zapušteni, puni industrijskog otpada, dok u nekima nema ni kapi vode, a sve je to bilo deo razvijenog sistema kanala Dunav-Tisa-Dunav. Od 1958. do 1976. rađena je rekonstrukcija, i prokopani novi kanali, jer je ovaj sistem navodnjavanja u Vojvodini napravljen još za vreme Austrougarske. Danas je većina kanala pretvorena u deponije smeća.