Zidovi pored kojih ljudi plaču

Na planeti postoje 24 zida, koja su podignuta od 1974. do 2006. radi sprečavanja terorizma, navale ilegalnih iseljenika, izbeglica i dilera droge, ili su se nacije toliko zakrvile zbog vere da jedino kamen može da razdvoji bogove.

Kad je ministar policije Ivica Dačić izjavio da Albanci pokušavaju na severu Kosova da naprave Berlinski zid, aplaudirali su mu oni koji već godinama tvrde da Srbiju od Albanaca može da spase samo bedem.

Iako je čovečanstvo još 1948. probilo zvučni zid, kamenih zidova koji razdvajaju narode nikad se nije rešilo. Danas na planeti postoje 24 zida, koja su podignuta od 1974. do 2006. radi sprečavanja terorističkih napada, navale ilegalnih iseljenika, izbeglica i dilera droge ili su se nacije toliko zakrvile zbog vere da jedino bedem može da razdvoji bogove.

Zid između Izraela i Palestine

Berlinski zid, iako su od njega ostali samo komadi, ostao je simbol ideoloških podela. Kao neprobojni bedem između kapitalizma i socijalizma počeo je da niče malo posle ponoći 13. avgusta 1961. Ni danas istoričari ne mogu da se slože gde je postavljena prva cigla.

Nemačka je ponovo ujedinjena 29 godina kasnije, a zid je postao simbol izgubljene istorije. Danas istočni Nemci, čak 83 odsto, tvrde da i dalje postoji nevidljivi zid između dve Nemačke, iako su od 155 kilometara ostala su samo tri kilometra zida na različitim lokacijama u Berlinu. Veći deo zida je srušen u opštoj euforiji ujedinjenja, a vlada je 2006. godine odlučila da se ostaci poprave i sačuvaju.

Miki i Šilja u Bagdadu

Kako je Berlinski zid pao 1989, tako se raspala SFRJ. Poznavaoci istorijskih prilika kažu da sada plaču i Nemci i bivši Jugosloveni, koji su 90-ih sami podigli nevidljive zidove koje više niko ne može da preskoči.

A svet se zazidavao još u staroj eri, od Jerihonskih zidina navodno iz 9. milenijuma p.n.e jer se Jerihon smatra prvim gradom na svetu; zidove Troje iz 13. veka p.n.e, Veliki kineski zid, podizan od 220. p.n.e. do 18. veka, za koji još važi mit da je vidljiv s Meseca; Hadrijanov zid iz 122. n.e. od Severnog do Irskog mora; zid sa 82 tornja podignut 1090. na tadašnjoj hrišćansko-muslimanskoj granici u Avilji, gradu pogubljenja prvog jeretika; zid u Jerusalimu, koji je 1538. podigao Sulejman Veličanstveni, radi zaštite od krstaša.

Među barijerama novog doba je zid koji su Izraelci podigli 2002. na liniji razdvajanja s Palestincima; prolaz u Rafi (1979); Marokanski zid protiv gerilaca u Zapadnoj Sahari (1991); Linija mira u Severnoj Irskoj 60-ih godina prošlog veka nazvana je "poslednji zid Evrope"; zid u Bagdadu koji su Amerikanci podigli 2006. i islikali Paju, Mikija i Šilju; bodljikava ograda u španskom afričkom posedu protiv podsaharskih izbeglica; ograda u Kašmiru iz 90-ih prošlog veka; granica dve Koreje; zid koji od 1974. razdvaja turski i grčki deo na Kipru. Tu je i 1.250 kilometara duga betonsko-žičana ograda na granici Meksika i SAD iz 2006.

Evropa kao obećana zemlja

U teoriji svaki zid može da se preskoči, a to često potvrđuje i praksa. "Pokažite mi 15 metara visok zid i ja ću vam pokazati 16 metara visoke merdevine", rekla je pre nekoliko godina američka ministarka državne bezbednosti Dženet Napolitano komentarišući masivan i visoko obezbeđen granični zid između SAD i Meksika. Svaka od ovih barijera predstavlja spomenik propale politike. Kad strane u konfliktu ne mogu da sklope mir za pregovaračkim stolom, one jednostavno podignu zid.

A moderni zidovi su debeli, visoki od šest do osam metara, sa bodljikavom žicom, često opremljeni infracrvenim kamerama i detektorima pokreta.

Novu barijeru istok-zapad najavljuju Grci. Grčka namerava da podigne ogradu dugu 12,5 kilometara duž granice s Turskom kako bi zaustavila priliv imigranata.

- Grčka više ne može da izdrži. Ovo su teška vremena za nas. Ekonomija nam je u recesiji, imamo nezaposlenost i ozbiljne probleme - rekao je ministar za zaštitu grčkih građana Hristos Papucis u parlamentu. - Grčka ne može da bude obećana zemlja za one koji žele da napuste svoje države i stignu u Evropu.

Ovi visokotehnološki bedemi ipak ne mogu da zaustave ljude u nameri da pređu preko. Američka iskustva s Meksikancima pokazuju da ljudska dosetljivost nema granica, pa se kroz pustinju kopaju podzemni tuneli za armiju gladnih usta i dilera droge. Tako su pre tri godine Amerikanci otkrili tunel ispod zida, dug 140 metara, opremljen prugom i klimatizacijom!

Meštani kuršumlijskog sela Selova ne grade zidove, ali grade mostove neprijateljstva. Nedavno su podigli dva nova drvena mosta na Toplici jer nisu mogli da se dogovore o korišćenju već postojeće ćuprije. Mileta Ristić je povukao nogu i zabranio seljanima da prelaze most u čijoj izgradnji je učestvovao svojim radom, jer vodi pravo u njegovu njivu.

Onda je njegovom komšiji Dragoljubu Ristiću sve to dosadilo, pa je svojim radom i materijalom sagradio drugi most, odmah pored prvog, kako bi iz svoje njive lakše prešao reku. I tako redom, pravi se i četvrta ćuprija preko rečice malo veće od potoka, pa su u Srbiji mostovi postali veće barijere od zidova. Jer nevidljive prepreke među ljudima niko nije uspeo da preskoči.