Kurt Valdhajm - skriveno zlo (1): Heroj Hitlera i Pavelića
Vest da je dokumentarni film "Valdhajm - skriveno zlo" beogradskog autora Danka Vasovića, novinara i verovatno najvećeg i najupornijeg tragača za istinom o Kurtu Valdhajmu, dobio veliko priznanje i da je uvršten u stalnu postavku Memorijalnog muzeja holokausta u Majamiju, iznova je vaskrsnula priču o ovom kontroverznom Austrijancu koji je svojevremeno celu deceniju sedeo na stolici čelnog čoveka Ujedinjenih nacija, potom i šest godina u fotelji predsednika Austrije, iako se njegovo ime nalazilo na listi Ujedinjenih nacija na kojoj su upisani ratni zločinci, oni koji su okrvavili ruke do ramena u Drugom svetskom ratu.
Kada je 14. juna 2007. godine, na pragu desete decenije, sklopio poslednju stranicu života i okončao ovozemaljsko bitisanje, Kurt Valdhajm je na onaj svet otišao sa oreolom uspešnog diplomate, ministra inostranih poslova, čelnog čoveka najveće svetske mirovne organizacije i uvaženog dugogodišnjeg šefa austrijske države.
Ispod tih lovorika kakvima je ovenčana malo koja glava u dvadesetom stoleću, ostalo je mračno naličje, zagonetna stranica njegove biografije iz Drugog svetskog rata koja predstavlja suštu suprotnost celom tom bljesku i slavi, zagonetka koja nikada do kraja nije raspletena, iako je, nesumnjivo, bila dobro poznata većini onih koji su odlučivali o njegovoj sudbini i omogućili njegov meteorski uspon i blistavu poratnu karijeru.
"Ruski čovek"
I, kako je Kurt Valdhajm odneo u grob mnoge tajne o svom učešću i ulozi u najvećoj svetskoj ratnoj kataklizmi, svemu što ga je dovelo na listu ratnih zločina, smrt je već ućutkala i gotovo sve one koji su o tome znali a za života iz nekih razloga ćutali i žmureli, berezervno i beskrupulozno braneći i čuvajući ime i (ne)dela ovog nesumnjivo veštog i sposobnog čoveka.
Stara mudrost kaže da o mrtvima treba zboriti sve najlepše, da o njima ne valja ništa rđavo reći čak i ako su malo zaslužili. Pravedno je, ipak, ne ćutati i ni o mrtvima ne progovoriti nijednu lepu reč ako nisu zaslužili. To se posebno odnosi na one koji su za sobom ostavili krvave tragove, posejali seme zla, jer ako se zlo prećuti i zagrne u pepeo zaborava, ono uvek može da plane i da se ponovi.
Kurt Valdhajm je rođen u blizini Beča, 21. decembra 1918. godine. Već u ranoj mladosti priključio se pokretu mladih nacista, a po podacima do kojih je došla američka obaveštajna služba, delovao je u grupi poznatoj pod imenom "NS - Študentenbund".
Zadojen suludim idejama austrijskog kaplara Adolfa Hitlera koji se domogao trona nemačke države, Valdhajm je već na samom početku Drugog svetskog rata obukao uniformu Vermahta i veoma uspešno započeo svoju vojničku karijeru.
Najpre se, izgleda, obreo i vojnički prekalio na istočnom frontu u jedinicama generala Fon Panvica. Tu je, po prilici, komandovao jednom od specijalnih nemačkih jedinica koje su delovale iza ruskih borbenih linija. Upravo tu se javlja koren prve zagonetke u njegovoj biografiji. Do tog perioda sežu sumnje da se on tada, navodno, nekako povezao sa ruskom obaveštajnom službom i postao agent KGB, odnosno do kraja života ostao "ruski čovek".
U arhivu CIA, po toj priči, postoji kazivanje nekog neimenovanog svedoka iz nemačkih redova sa istočnog fronta koji je tvrdio da je Valdhajm došao u kontakt sa antisovjetski raspoloženim kozacima koji su delovali pod nemačkom komandom.
Tada je, navodno, nekako dopao u ruke Rusima, ali se samo petnaestak dana kasnije ponovo pojavio u svojoj jedinici.
Od tada datira sumnja da je on tom prilikom "prepariran" i zavrbovan da radi za KGB, a mnogi događaji iz posleratnog perioda, njegovo ponašanje i odnos prema Sovjetskom Savezu i Sovjetskog Saveza prema njemu, u najmanju ruku, navode na ozbiljnu sumnju da da je tu postojala neka obostrana "tajna ljubav".
Ono što je van svake sumnje, jeste činjenica da se taj zloćudni dugajlija, kao obaveštajni oficir, poručnik, obreo u štabu generala Aleksandra Lera, zloglasnog komandanta nemačkih trupa, armije od blizu pola milion vojnika koja je pod svojom čizmom držala jugoistok Evrope.
Pokolj u kolhozu
U jednom nemačkom vojnom dokumentu koji je svojevremeno obelodanio upravo Danko Vasović, a čuva se u Saveznom dokumentacionom centru u Berlinu, precizno je navedeno da je Kurt Valdhajm na početku rata (tada je, izgleda, još imao čin narednika) bio u "Izviđačkom odeljenju 45", specijalizovanoj, elitnoj konjičkoj jedinici za izviđanje neprijateljske pozadine i "čišćenje terena od sabotera, partizana i sakrivenih neprijatelja."
Jedinicom je komandovao major fon Panvic i Valdhajm je sa njom prešao težak borbeni put preko Poljske, a potom učestvovao i u napadu na Sovjetski Savez. Ta jedinica je 6. avgusta 1941. godine na jednom kolhozu kod Buda napravila pravi pokolj nejači.
U pomenutom izveštaju nemački komandant se hvali da je "neprijatelj imao preko 200 mrtvih i više od 4.000 zarobljenih". Ispostavilo se, međutim, da tu nije bilo nikakve borbe, da u pitanju nije bila nikakva sovjetska vojna jedinica već obični, nenaoružani narod, kolhoznici koji su tu mirno živeli i radili. |
Za ispoljenu odanost i zasluge već u tim prvim operacijama na istočnom frontu, pod grlom mu je zablistao gvozdeni krst, najviše odličje kojim je Hitler počastvovao svoje najvernije i najhrabrije borce i podanike.
Zver sa Kozare
Kao takav, poručnik Kurt Valdhajm se 1942. godine našao i na Kozari gde je združena nemačko-ustaška soldateska počinila nebrojene zverske zločine.
Pored ostalog, u toj krvavoj i nemilosrdnoj ofanzivi je, kao što je poznato, blizu 70.000 Srba, uglavnom nejači, zarobljeno i prognano u zloglasni Jasenovac.
Takođe je, naravno, poznato kakva je bila sudbina onih koji su tamo dospeli i koliko ih se živih vratilo iz te najveće srpske grobnice u Drugom svetskom ratu.
A samo u toj grupi zarobljenih na Kozari bilo je više od 22.000 dece!
A da poručnik Valdhajm nije bio obični nemački soldat koji je slepo izvršavao tuđa naređenja pretpostavljenih, najbolje govori činjenica da se on posle ofanzive na Kozari našao među 25 probranih i sigurno zaslužnih nemačkih oficira kojima će ustaški poglavnik Ante Pavelić pripučiti na prsi najviša odličja njegove, uglavnom na srpskoj krvi i žrtvama stvorene Nezavisne Države Hrvatske - kolajnu krune kralja Zvonimira sa hrastovim grančicama.
Dvostruka biografijaKurt Valdhajm je imao dvostruku biografiju, od kojih su onu za širu javnost on i njegovi saradnici prezentovali svetu, i ta biografija izgleda ovako: Bio je doktor pravnih nauka i od 1945. je u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.
Kao predstavnik svoje zemlje učestvovao je u mnogim pregovorima gde se pokazao kao veliki potencijal, tako da je kasnije na konto tih uspeha postao ambasador Austrije u Kanadi. Napredujući u politici, od 1968. bio je ministar spoljnih poslova Austrije, a pre kraja mandata posto je prvi čovek Ujedinjenih nacija. Važio je za komunikativnu, elokventnu i tolerantnu ličnost.
Pobedio je 1986. na izborima za predsednika Austrije, ali je te iste godine isplivala na površinu prava biografija, biografija zlikovca, kada je jedan austrijski list preneo informaciju da je Kurt Valdhajm bio visoki oficir Vermahta i da je tokom rata počinio velike zločine na području Jugoslavije i Grčke. |
