Drugi talas krize (1): Srbija - rekorder u otkazima

Drugi talas ekonomske krize koji se uveliko najavljuje prvi će u Srbiji osetiti radnici. Sindikati već sada upozoravaju da na jesen stižu otkazi i da je vreme da država počne da reaguje.

Od jeseni bi prema najoptimističnijim prognozama bez posla moglo ostati najmanje 40.000 ljudi. Međutim, Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata procenjuje da će do Nove godine bez radnog mesta ostati 150.000 do čak 200.000 ljudi!

Prognoze deluju zastrašujuće jer bez posla je već zvanično 749.000, a nezvanično - milion ljudi.

Dok se srpska privreda godinama urušava, istovremeno u javnom sektoru broj zaposlenih raste, a s odmrzavanjem plata i osnivanjem novih javnih preduzeća, državnih agencija i uprava povećavani su i troškovi državnog aparata. Samo za naknade članova upravnih odbora oko 700 javnih preduzeća plus 200 drugih državnih organa mesečno iz budžeta nestane 2,5 miliona evra, što je oko 10.000 radničkih plata u privredi, koje u proseku iznose oko 25.600 dinara.

Za razliku od radnika u privredi, na državnim jaslama članovi UO, kojih u proseku ima sedam, za neretko manje od sat vremena većanja zarade oko 40.000 dinara (oko 400 evra).

Sindikati upozoravaju da će politikom "dva lica Srbije" naša zemlja već na jesen doživeti totalni kolaps. U Ujedinjenom granskom sindikatu Nezavisnost smatraju da uprkos brojnim analizama i najavama još ne može da se proceni u kom sektoru će se finansijska kriza najviše osetiti. Za sada sindikalci sumnjaju da je Vlada spremna da se suoči s mogućim ekonomskim problemima.

- Pre tri godine političari su rekli da je kriza naša šansa, da ćemo uspeti da budemo još jači i još bolji. Ne verujem da će opet neki političar da kaže da je kriza naša šansa, pa da opet otpusti 250.000 ljudi - kaže Dragan Zarubica iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Da nije reč o pesimizmu sindikalaca, može se naslutiti i iz zvanične statistike. Od početka godine, kada su na snagu stupile nove odredbe Zakona o stečaju - po kojima se automatski blokiraju sva preduzeća koja ne izmiruju svoje obaveze dve godine - Narodna banka objavljuje spiskove propalih pravnih lica. U januaru je katanac na vrata stavilo 5.513 preduzeća.

Što se tiče plata, novo smanjivanje zarada bio bi samo nastavak negativnog trenda. U vreme pred prvu krizu, u junu 2008. godine, prosečna plata u Srbiji iznosila je 32.000 dinara, što je tada bilo 400 evra. Danas je prosečna plata oko 380 evra, ali činjenica je da je veoma opala kupovna moć, pa tako za tu platu ne možemo da kupimo ni dve trećine onoga što smo mogli pre tri godine.

Generalno, stanje u srpskoj ekonomiji je takvo da, i pored značajno manjeg spoljnog duga i deficita budžeta, Srbija ne bi mogla da preživi krizu koju danas osećaju brojne zemlje regiona. Jer, jedino u Srbiji samo 30 odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda pravi privatni sektor. Ostatak BDP stvara država. Zato je u Srbiji toliko i važno šta ona radi. Skoro svaki treći stanovnik direktno zavisi od isplata iz državne kase.

Iz nje se obezbeđuju primanja za više od 1,6 miliona penzionera, oko 250.000 korisnika raznih vidova socijalne pomoći i 500.000 plata za one koji rade u javnim institucijama. Samo za plate u javnom sektoru i dotacije penzija iz republičkog budžeta ode 70 odsto ukupnih prihoda države.

U Srbiji trenutno, prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, štrajkuje ili protestuje nekoliko hiljada ljudi, koji rade ili su bivši radnici ukupno 10 preduzeća. U štrajku su Autobuska stanica Leskovac, Glutin, Zlatar - rehabilitacioni centar, Centar za strna žita iz Kragujevca, Mitros... Zbog neisplaćenih zarada ne rade ni u preduzećima JKP Kruševac i Metalka majur iz Jagodine, u Luci Novi Sad, od juna 500 radnika Jumka iz Vranja, a još od aprila i zaposleni Plime M iz Kruševca.

U Srbiji su najmanje plate u celom regionu, a najveća nezaposlenost. Dinar je za nepune tri godine doživeo najveći pad vrednosti u odnosu na evro od svih evropskih valuta - na primer, pet puta više nego albanska valuta lek, odnosno skoro sedam puta više nego turska lira. Čak i po broju automobila na 1.000 stanovnika - po podacima pre ekonomske krize - Srbija je na samom evropskom dnu. Srbija je država s najviše penzionera u odnosu na broj stanovnika, zemlja s najstarijom strukturom stanovništva u Evropi i među najstarijim na svetu.