Najgori poslovi (4): Avionska bomba na dnu Save

Na hidroelektrani Đerdap 1996. godine beogradska firma Aqua mont, specijalizovana za izvođenje podvodnih radova, čistila je dno od naslaga mulja. U dubinu je spuštena "mamut" pumpa koju je nadgledao ronilac Andrej Plesničar. Jedina veza sa ljudima na površini bio je konopac kojim je bio vezan, potezanjem konopca signalizirao je da li je sve u redu.

Vidljivost je bila slaba, voda mutna, Andrej je imao ograničeno vreme ronjenja. Kad je vreme isteklo, cimnuo je konopac i dao znak da ga izvuku. Međutim, konopac je negde zapeo.

- Bilo je to moje prvo, takozvano komercijalno ronjenje za novac, pitao sam se da li se boginja sreće naljutila na mene. Veoma opasno je bilo iseći konopac i krenuti u teškom gnjuračkom odelu u slobodan izron. Morao sam to da uradim. Prateći cev pumpe uspeo sam da stignem do korpe za dekompresiju, zadržao se tamo potrebno vreme, a onda izronio - priča Plesničar.

REČNI ARGONAUT: Andrej Plesničar i ronilac amater Svetlana Rajnović

Andrej je zaposlen u preduzeću Aqua mont punih 15 godina, a sada je šef ekipe ronilaca. Posao ronioca bio je na prvom mestu na listi opasnih zanimanja kada je ronilačka oprema bila primitivna. Danas je slika drugačija, ali pored najsavremenije podvodne opreme i kamera kojima se na površini prati svaki pokret ronioca, posao je prepun nepredvidivih situacija.

- Morske i rečne dubine Žak Kusto je poredio sa svemirom. Okeani i mora su nebeska plavetnila, ali je zato rečna dubina nalik na crnu rupu. Često je vidljivost na nuli, radi se pomoću pipanja, rečne podvodne struje su nepredvidive. Uglavnom čistimo dno i podvodna postrojenja, snimamo podvodne objekte, vadimo brodove, čamce, mine, u Savi smo našli jednu neeksplodiranu avionsku bombu...

Danas ne postoji posao koji ne može da se obavi pod vodom s odgovarajućom opremom i obučenim ljudima - veli Andrej.

Sa kolegama je radio i na popravci hidroelektrana u Crnoj Gori, Albaniji i Turskoj. U Sudanu su obavili gotovo sve podvodne radove za jednu vojnu luku, napravili podvodni temelj za branu.

- Ne razmišljam koliko je moj posao opasan jer sam i psihički i fizički uvek spreman da se nosim s opasnošću, a na površini su ljudi u koje imam poverenja. Andrenalin mi radi, to je normalno.

Sećam se kako su se na hidroelektrani Đerdap zaglavili zatvarači za branu. Otklonio sam kvar i kada su zatvarači počeli da se spuštaju, osetio sam udare po leđima, nogama glavi. Odjednom sam se našao u totalnom mraku, usred ogromnog jata riba koje kao da su me vukle. Ribe su nestale, a meni se učinilo da sam halucinirao.

Drugari su se smejali kad sam im ispričao šta mi se dogodilo. Posle nekoliko dana još jedan ronilac je doživeo sličan susret sa ribljim jatom u krugu brane jer je ribama to jedini put uzvodno ili nizvodno kroz Dunav - priča Andrej.

Doživljaja je mnogo, ali Andrej Plesničar svoj posao poredi sa šetnjom po svemiru.
- Mi, profesionalni ronioci, pravi smo rečni argonauti jer je najteže raditi u rečnim dubinama. Kad odem na more, ronim iz zabave, to je za mene pesma. Zato svoje zanimanje ne bih menjao ni za jedno drugo jer dobro zarađujem, a vidim što retko ko vidi - veli Andrej.