Najgori poslovi (3): Krvav ručak za divlje zveri
Pet sati popodne. Beogradski zoološki vrt prepun je posetilaca. Mnogo ih je oko otvorenog prostora osiguranog jakim rešetkama u kome se lavovi izležavaju na suncu. Igra u jednom trenutki, kao po komandi, prestaje. Životinje se sa svojim mladuncima okupljaju ispred ulaza u "kuću za lavove", prizemnu zgradu gde dobijaju hranu. Ćulje uši, osluškuju, postaju vidno uznemireni.
Radnici zoo-vrta, 33-godišnja Nađa Radović i 36-godišnji Dragoljub Đačić, pristižu s kolicima natovarenim svežim mesom.
- Beogradski zoo-vrt ima devet belih i četiri žuta lava i desetak njihovih mladunaca - objašnjava Nađa dok čeka da njen kolega pusti životinje u kaveze.
U kavez ulaze lavice Šumba i Kjara sa mladuncima. Nađa iz ruke hrani lavice kao da su najobičnije domaće mačke. To isto radi i Dragoljub.
- Ovo što radim nije preporučljivo, ali Šumba je moja ljubimica, moja drugarica, a Kjara je prava dobroćudna maca - smeje se Nađa.
Nađa i Dragoljub bave se jednim od naopasnijih zanimanja jer su velike afričke mačke ćudljive i nepredvidive, pa i one koje su rođene i odrasle u zatočeništvu.
- U svojoj kući u Vrbasu, gde sam ranije živela, uvek sam imala domaće životinje, pse, mačke, pa čak i sove. Kad sam se doselila u Beograd, počela sam u zoo-vrtu da radim kao volonter, hranila sam sitne životinje i mladunce, a onda sa Dragoljubom počela da hranim lavove, tigrove i leoparde. Posao je opasan, ali kolega i ja znamo da se čuvamo, poznajemo karakter svake zveri, kako reaguju, kada su nervozne, razdražene...
Do sada ni Dragoljub ni ja nismo imali nekih neprijatnih situacija, dešavalo se samo da nas gricne neki od mladunaca, ali nijedna velika životinja nije nasrnula na nas - priča Nađa.
Mužjak lava može biti težak i do 250 kg, a sibirski tigar i 400 kg, pa je posle medveda najveći kopneni grabljivac. Jedna velika mačka u divljini može da pojede 40 kg mesa za jedan obrok, takoreći jednu manekenku za ručak. Lav ima snagu ugriza od 300 kg po centimetru.
Sve velike mačke imaju imena: Jambo, Simba, Maša, Mladen, Dušan... I odazivaju se na njih. Zato je njihovim hraniocima najteže kad se mladunče seli u drugi zoo-vrt. Nađa priznaje da tada noćima plače i sanja svoje ljubimce.
Nađa kaže da više ne drži kućne ljubimce jer u zoo-vrtu poprimi miris velikih zveri koji ne može da ukloni nijedan sapun ili parfem.
- Kerovima i mačkama proradi andrenalin, počnu da nasrću na mene pokušavaju da me ujedu ili ogrebu. Zato moram da se čuvam i pasa lutalica na ulici - smeje se Nađa.
Krokodil metuzalem
Nađa i Dragoljub hrane i krokodila Muju, koji je najstariji krokodil u zatočeništvu na svetu.
Kasnije je preturio preko glave još dva bombardovanja, sankcije i nekoliko kriza. Muja se potpuno zasluženo našao u Ginisovoj knjizi rekorda kao zvanično najstariji krokodil u zatočeništvu - priča Dragoljub. |
Dragoljub kaže da ima veći problem jer živi u selu Pinosava ispod Avale.
- U svom seoskom domaćinstvu gajim domaće životinje. Kada dođem s posla, ne smem u štalu ili svinjac, moram odmah dobro da se istuširam. Čak i žena i deca kažu da osete taj specifican miris.
Velike mačke, lavovi, tigrovi i leopardi pojedu za jedan obrok po pet kilograma najkvalitetnijeg mesa.
Postoje tablice hranjenja, u zavisnosti da li je životinja mlada, stara, da li ženka ima mladunce. Bebe se dohranjuju dok uz majku ne počnu da jedu meso koje u početku samo ližu da bi navikli na krv.
- Posao je kao i svaki drugi - objašnjavaju Nađa i Dragoljub.
- Velike i opasne zveri samo treba voleti i razumeti, cela tajna je u tome.
