Najgori poslovi (1): Kupači mrtvaca i čuvari praznih fabrika

Pod pritiskom ekonomske krize koja drma svet poslednjih nekoliko godina, a Srbiju nekoliko decenija, izbor zanimanja postao je stvar nužde.

Ako se bojite visine, ovo sigurno nije posao za vas

Retko ko danas pita da li je posao rizičan, prljav ili opasan po zdravlje, a kamoli da pomisli da je uzaludan. Tako je, prema istraživanju Infostuda, rudarski posao poneo titulu najnezdravijeg jer uništava pluća, malo koji rudar dočeka penziju, plate su sve manje, pa i interesenata za ovo zanimanje skoro da nema.

Sem ako ih ne natera beda. Čuvar napuštenih fabričkih pogona, koje su zbog loše ekonomije i privatizacije sve češća pojava, poneo je titulu najuzaludnijeg posla u Srbiji.

Srbija, nažalost, nema statistike o prosečnim zaradama prema zanimanjima. Ipak, pomenuto istraživanje je pokazalo da su protekle godine najmanje zarađivali higijeničari, mesečno tek 16.600 dinara.

Malo bolje su plaćeni frizeri sa 19.700 i recepcioneri sa 21.700 dinara. Iznad njih su obućari sa 22.800 i kozmetičari sa 24.000 dinara. U konkurenciji najprljavijih poslova, prvo mesto bez jake konkurencije drže đubretari.

Građevinarstvo je i prošle godine bilo najopasnije zanimanje u Srbiji. Prema statističkim podacima, čak 14 radnika nastradalo je obavljajući ove poslove. Zatim slede industrija sa 13, poljoprivreda sa četiri, zanatstvo sa dva, a u šumarstvu i komunalnim delatnostima nastradao je po jedan zaposleni.

Statistike kažu da se od ukupnog broja povreda na radu, čak 75 odsto dogodi u građevinskoj delatnosti. U najvećem broju slučajeva, povređuju se radnici između 36 i 55 godina, a uglavnom stradaju ruke, noge i delovi kičmenog stuba. Ipak, veliki broj nezaposlenih u Srbiji prinuđen je da bira ovo zanimanje jer drugih ponuda nema. Iz ove oblasti javnosti su u poslednje vreme, a posebno početkom gradnje mosta preko Ade, interesantni kranisti.

Njihovo "radno mesto" je nebo, ceo dan provode na neverovatnoj visini, a do svoje male kabine penju se nekad i po sat vremena. Uvek uz sebe imaju flašu s vodom i nešto za jelo, jer da bi sišli na zemlju, pojeli nešto i vratili se treba im više od dva sata. Neretko iza svojih leđa drže koficu koja, kad prigusti, posluži kao priručni toalet.
Tamo gde zakažu skele i radne platforme, gde građevinski radovi iziskuju mnogo vremena ili koštaju, na scenu stupaju industrijski alpinisti. Ovi mladići, naoružani samo hrabrošću i užetom, penju se na najviše zgrade kako bi oprali prozore ili fasade ili popravili nepristupačan krov.

Spisak poslova za koje ih angažuju je dug... Menjaju hidro i termoizolaciju, ruše dimnjake ili popravljaju ruševine, čiste sisteme za ventilaciju, spoljnu rasvetu i signalizaciju. Pošto industrijski alpinizam spada u visokorizične poslove gde nema

mesta za grešku, najveća pažnja posvećuje se upravo sigurnosti.

Rade i po snegu i po kiši, a kad duva jak vetar, uže zna da ih podigne i do dva metra uvis. Zato je alpinistička oprema koja se koristi testirana za mnogo veća opterećenja od prosečnog, a alpinistima je neophodna i dodatna rekreacija kako bi bili u kondiciji.

Postoje i drugi poslovi kod kojih je rizik od zadobijanja fatalnih povreda visok. Nedavno istraživanje u svetu uzelo je u obzir broj smrtnih slučajeva na poslu, na uzorku od 100.000 radnika.

Prema ovoj statistici, najvećem riziku da poginu na poslu izloženi su ribari. Oni se često nalaze u opasnim situacijama uzrokovanim olujama, maglom i nemirnim morem, zbog čega postoji veliki broj smrtnih slučajeva uzrokovanih davljenjem.

Ukupno 125 od 100.000 ribara pogine na radnom mestu. Slede ih drvoseče, koji zbog padanja stabla, rada na strmim terenima, kao i nepovoljnih vremenskih prilika često stradaju. Ukupno 105 od 100.000 drvoseča pogine na radnom mestu.
Najplaćeniji, ali i najopasniji posao na svetu je lov na rakove na Aljasci. Vode Aljaske, a posebno Beringovo more, Bristol bej, Dač harbor i ostrva Kodiak i Aleutin prepuni su rakova koji se skupo prodaju. Jedna od tih vrsta je i crveni kraljevski rak, koji je posebno cenjeno jelo u kulinarskom svetu, pa se kotira kao i kavijar.

Američki i japanski restorani primarni su uvoznici ove vrste raka. Sezona lova na rakove vrlo je kratka, ali i unosna. Iskusni rakolovac za nekoliko dana može da zaradi 50.000 dolara. Radno vreme traje i do 20 sati, a zaleđene palube, kiša i

opasne oluje neprekidno prete smrću. Među najtežim i najopasnijim poslovima jeste i rad na američkim nosačima aviona.

Kada sa njegove palube, za samo dve sekunde, poleću borbeni avioni tipa F-18 stršljen, ti brodovi postaju najopasnije radno mesto na svetu. Jedna pogrešna procena može da ugrozi na hiljade života i milijarde dolara opreme.

Među najbizarnijim poslovima u Srbiji prvo mesto svakako zauzima masturbator bikova. Ovo radno mesto postoji u Centru za reprodukciju i veštačko osemenjivanje iz Velike Plane. Među najnezahvalnijim poslovima je rad u kapeli na spremanju umrlih.

Ovim radnicima svakodnevno stižu tela poginulih u teškim nesrećama, nekad bez glave, ruku ili nogu. U Srbiji težak posao ima i servis za odgušenje kanalizacija i čišćenje septičkih jama. Čišćenje se donedavno obavljalo ručno, a danas mašine znatno olakšavaju ovaj posao.