Novi gastarbajteri (2): Ekonomista pomoćnik konobara
U dispanzer za medicinu rada Doma zdravlja Novi Beograd gotovo svakodnevno dolaze mladići i devojke da bi dobili lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju koje im je potrebno za posao u inostranstvu. U čekaonici, gde su lekarske ordinacije ipak nema gužve. Avgust je, mnogi su već krajem proleća završili obavezne preglede i testiranja i otišli u beli svet.
Ispred kabineta dr Borine Bogović, načelnice dispanzera, stoje tri momka. Čekaju lekarsko uverenje. Borislav Antić ima 35 godina, završio je Mašinski fakultet u Beogradu. Radiće kao konobar na naftnoj platformi.
- Na posao u struci sam čekao tri godine. Radio sam sve što su mi ponudili, pa i kao konobar u privatnim restoranima. Ispekao sam zanat, a onda preko štampe i interneta uspeo da se domognem brojeva telefona i adresa američkih kompanija koje nude posao konobara na turističkim brodovima. Radio sam na nekoliko američkih brodova. Posao nije bio nimalo lak. Po 14 sati dnevno sam bio na nogama, nisam smeo da stupam u neki bliži kontakt sa gostima na brodu, plata mi je bila minimalna, ali je bakšiš koji sam dobijao popunjavao moje nezadovoljstvo. Zahvaljujući tom iskustvu dobio sam posao konobara na naftnoj platformi jedne italijanske kompanije na Jadranskom moru.
Miloš Ćulum ima 24 godine, završio je Saobraćajni fakultet, ali je silom neprilika postao vozač teretnih vozila. Uspeo je da nađe stalan posao u Batajnici.
- Dosta dugo sam čekao ovaj stalni posao. Pre toga sam radio kao vozač špediterskih kamiona za jednu firmu iz Crne Gore. Radio sam na crno, vozio robu u Nemačku, Englesku i Škotsku. Mesec dana sam bio na putu, a samo dva-tri dana sa porodicom.
Šta sam doživljavao samo moja duša zna, maltretiranja na carini, policijske kontrole na drumu, krađe robe. Žena mi je u drugom stanju, pa sam sebi rekao - dosta. Imao sam sreću da nađem stalan posao vozača, o poslu u struci odavno ne razmišljam, nema vajde.
Miloš Jović je iz Sombora. Završio je Ekonomski fakultet. Ima 29 godina i dobio je posao pomoćnika konobara, na jednom američkom turističkom brodu.
- Ekonomista izgleda ima previše u Srbiji. Radio sam dve godine kao konobar u nekoliko restorana u Somboru. Sada idem na brod. Kako će biti, ne znam. Posao sam dobio preko američke kompanije Karneval, na brod treba da se ukrcam 15. avgusta, u Majamiju. Plata će mi biti oko 1.000 dolara, a to je za naše prilike bogatstvo - kaže Miloš.
Načelnica dispanzera dr Borina Bogović ne krije svoju rezigniranost odlascima fakultetski obrazovanih ljudi na fizičke poslove.
- Najviše njih se zapošljava na brodovima. Momci rade kao konobari, a devojke kao kuvarice ili sobarice. Nekada su u inostranstvo odlazili zidari, tesari, armirači, metalci. Sada nam odlaze genijalci. Ovde dolaze zbog lekarskih pregleda koji su vrlo kompleksni. Kompanije traže testiranje na droge, HIV hepatitis A i B, i sifilis, a obavezan je i rendgen pluća. Za devojke je obavezan i ginekološki pregled - kaže doktorka Bogović.
- Srce me boli kada potpišem lekarsko uverenje, iz iskustva znam da mnogi mladi ljudi tako zaboravljaju svoju struku, obrazovanje, postaju i ostaju jeftina radna snaga u dalekom svetu.
U zamci bede
- Sve te devojke su fakultetski obrazovane, odlično znaju engleski jezik i još jedan svetski jezik. Neka se 10 odsto ne vrati u Srbiju, to je 70 mladih duša. Deca nam odlaze, najtalentovaniji nestaju. U tu zamku upadaju i svi ostali. |
