Novi gastarbajteri (1): Fizikalci sa fakultetom

Od pet stanovnika Srbije između 18 i 25 godina barem dva nemaju posao. U potrazi za platom jedan od njih će se najverovatnije ukrcati na neki prekookeanski brod gde će raditi kao konobar, barmen ili frizer, drugi će grabiti rukama i nogama za posao spasioca, prodavca, ili bebisitera u Americi, a oni najhrabriji završiće na naftnoj bušotini.

Ovi poslovi poslednjih nekoliko godina postali su utočište za nezaposlene, osiromašene i depresivne mlade ljude u Srbiji. Ti ljudi postaju nova srpska gastarbajterska snaga, a svaki peti u beli svet kreće sa fakultetskom diplomom - da bi se bavio fizičkim poslovima.

U potrazi za boljom ili bilo kakvom zaradom hiljade građana Srbije se svake godine odlučuje za rad u inostranstvu. O tome svedoči nekoliko jednominutnih snimaka na "Jutjubu" koji je postavila grupa naših građevinaca koji su se uhlebili u svetu. Snimci govore o njihovom radu u Olekminsku, gde su bili angažovani na izgradnji naftovoda od istočnog Sibira do Tihog okeana.

Poslovi u sibirskim tajgama najčešće traju po 12 sati dnevno, nedeljom šest. Zimi su gradilišta obasjana reflektorima, jer se sunce pomalja na samo četiri sata. Hladnoća je neopisiva, ali led sa ruku i srca otapa plata koja za varioce iznosi oko 1.000 evra.

Ponude za poslove na naftnim bušotinama najbrojnije su u Africi. Tamo smene traju po 12 sati. Alat je zastareo, nesreće su česte, pa mnogi na platformama izgube bar po jedan prst na ruci. Mesečna plata od skoro 3.000 evra je, ipak, za mnoge dobar razlog za ovakav rizik.

Mlađi ljudi okreću se najčešće prekookeanskim brodovima. Inostrane kompanije sarađuju sa velikim brojem domaćih skauta koji traže dobrovoljce i organizuju intervjue. Vlasnik jedne od takvih agencija "Sejf kruz", Đorđe Leštanin, kaže da se veoma veliki broj mladih iz Srbije prijavljuje i dolazi na intervjue. Oni brodom beže od svoje sumorne stvarnosti.

- Jednostavno nemaju gde drugde. Ovde ili nemaju posao ili rade za 300 evra. Za njih je brod izlaz, mogućnost da zarade, ali i da vide svet. Na brodu rade naporno, u smenama od po 12 sati, tu je zabranjeno kašnjenje i pravo na mišljenje, nadređeni mora da se sluša. Plata u početku nije bogzna kako velika, kreće se oko 1.000 dolara mesečno, ali uvek postoji mogućnost napredovanja, što svaki sledeći ugovor i donosi. Kasnije plate idu i do 3.000 dolara - kaže Leštanin za "Vesti".

Pojedine agencije u Srbiji rade samo programe za odlazak u Ameriku, isključivo za studente, jer ova zemlja jedina dozvoljava građanima Srbije da rade bez posebnih uslova. Najčešće se zapošljavaju u kazinima ili kao obezbeđenje, serviraju hranu, konobarišu, rade kao hostese, pa čak i u finansijama. Poslovi u kockarnicama su najbolje plaćeni, po 14 dolara na sat, dok najmanju zaradu imaju konobari i sobari, ali oni dobijaju dobar bakšiš koji se ne oporezuje.

Ovi radni aranžmani zaključuju se preko domaćih agencija za zapošljavanje. Više od 50 ovih agencija ima važeću dozvolu za rad. Studenti dobijaju licence, a zatim redovno od Sektora za zapošljavanje pri Ministarstvu ekonomije i spisak otvorenih radnih mesta u pojedinim zemljama. Prema podacima ovih agencija, interesovanje za odlazak u inostranstvo je svake godine sve veće.

Domaće agencije sarađuju i sa zvaničnim agencijama američke vlade, koje nude pojedina radna mesta. Na ovaj način se muškarci najčešće zapošljavaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, a devojke čuvaju decu. Dobro poznavanje jezika donosi i bolji posao. Uglavnom se radi 40 sati nedeljno, sa nadnicom od osam do 12 dolara po satu.

Posebno atraktivna nova destinacija je Aljaska. Iako je predviđeno da zainteresovani ostanu u inostranstvu najmanje četiri meseca, na severu SAD se organizuju ture od dva i po do tri meseca, pa tako mladi za kraće vreme mogu da dobiju više novca. Na Aljasci naši građani uglavnom rade u fabrikama za obradu ribe i imaju mogućnost da rade prekovremeno, što se plaća i 50 odsto više nego regularni sati. Najveća zarada na ovakvom programu na Aljasci je do sada bila 11.000 dolara mesečno.

Koliko god sve ovo zvuči obećavajuće, ipak, treba biti obazriv, jer su prevare uvek moguće. Raznim agencijama mladi ljudi predstavljaju idealnu prilika za zaradu i rado im uzimaju novac za kartu, posredovanje, zdravstvene preglede, intervjue i mnogobrojne dokumente, a ograđuju se kada je u pitanju posao. U novinama se često mogu naći oglasi u kojima se nudi siguran i dobro plaćen posao u inostranstvu, ali često to nisu agencije sa važećom dozvolom za rad, već prevaranti koji su ojadili veliki broj građana.

Ni u regionu nije lepša slika. BiH je po broju natprosečno obrazovanih i nadarenih ljudi koji napuštaju zemlju smeštena među deset najgorih zemalja, među kojima se nalazi još i države Mauritanija, Lesoto, Burundi. Od zemalja bivše Jugoslavije, među 10 najgorih država ocenjenih po kriterijumu Svetskog ekonomskog foruma nalazi se još jedino Srbija.

U Zagrebu je svaki osmi nezaposleni akademski građanin, a u Hrvatskoj svaki 19. Na posao je u Zagrebu u februaru, prema podacima HŽ-a, čekalo 41.562 građana, čak polovina nezaposlenih Zagrepčana mlađa je od 40 godina, a najviše ih je staro od 25 do 29 godina. Više od trećine nezaposlenih stanovnika Zagreba ima od 20 do 30 godina. Sadašnji broj nezaposlenih u glavnom gradu Hrvatske rekordan je u proteklih osam godina.