Ekološka katastrofa pred vratima Srbije (3): Najotrovnija vojvođanska voda
Ekološka crna tačka Evrope nalazi se u Srbiji. Veliki bački kanal, koji počinje kod Bezdana na severu Bačke i završava kod Bečeja gde se uliva u Tisu, danas se može nazvati kanalizacijom. Nije plovan, zatrpan je otpadom u delu toka kod Vrbasa.
O kojoj se količini đubreta radi govori podatak da je u vreme Marije Terezije, kada je izgrađen, bio dubok tri metra, a danas kritičnih šest kilometara njegovog toka ima dubinu od svega 30 centimetara.
Tu se nataložilo čak 400.000 kubnih metara otrovnog mulja. Počeo je da se zagađuje izgradnjom šećerana u Crvenki 1912. i Vrbasu 1913. godine. Presudila mu je izgradnja velikog agroindustrijskog vodotoka na relaciji Vrbas-Crvenka, a naročito metalsko-hemijske industrije u Kuli sredinom prošlog veka.
Godinama unazad ovaj kanal je zadržavao sav otpad ovih industrija koji je taložen bez bilo kakvog pročišćavanja. Danas ga zovu Mrtvi kanal, jer u njemu odavno nema života.
Nebojša Veljković iz Agencije za zaštitu životne sredine kaže da su vodeni tokovi u Vojvodini najzagađeniji. U ovoj agenciji se kvalitet vode meri posebnim indeksom i u zavisnosti od njegovih vrednosti deli na odličan, veoma dobar, dobar, loš i veoma loš.
Ekološka katastrofa pred vratima Srbije
|
- Najslabiji kvalitet u poslednjih 13 godina imaju vode reka i kanala Vojvodine. Čak 47 odsto uzoraka vode iz ove pokrajine nalazi se u kategoriji loš i veoma loš. A od ukupnog veoma lošeg kvaliteta vode koji je registrovan u Srbiji, čak 85 odsto je sa teritorije Vojvodine - kaže Veljković.
U kategoriju veoma loš spadaju i deo Kolubare kod Lukavice, Veliki luk koji pripada slivu Velike Morave i Gročanska reka.
- Veliki luk je samo uslovno rečeno reka, jer je do te mere zatrpana đubretom da predstavlja kolektor otpada. Gročanska reka je duga svega nekoliko kilometara, a u nju se izlivaju otpadne vode iz Grocke, fabrike za preradu voća i povrća, kao i hemijska sredstva sa plantaža voća - navodi Veljković.
