Ekološka katastrofa pred vratima Srbije (2): Goveđa creva ukras prirode

U potoke i reke se uliva kanalizacija, životinjske iznutrice se bacaju gde je kome zgodno, a pacovi su veliki kao mačke.

 

Pošto vlast ne želi da postavi kanalizacione cevi, nego se sve izliva u potok, predlažemo da se postavi tabla sa natpisom "prolazniče, žurno pretrči preko mosta i ne osvrći se, jer ako zastaneš zaradićeš žuticu" - ozlojeđen je Vranjanac Momčilo Đorđević iz naselja Panađurište, gde tik uz gradsku pijacu postoji kanal čije se tekućine ulivaju u Vranjsku reku.

Nela Cvetković, lokalna ministarka za ekologiju i zaštitu životne sredine, kaže da na području Vranja postoje 185 divljih deponija koje treba podhitno ukloniti kako ne bi došlo do zaraze većih razmera. Prema nezvaničnim podacima, na području grada i opštine je duplo više divljih deponija, ako se uzmu one koje su skrivene u okolnim brdima i planinama. Gde god da krenete, od oboda grada do planinskih šuma, svaka jaruga je mini-deponija.

U mestu zvanom Češljikovac nalazi se deponija koja se stalno čisti, ali se preko noći opet pojavljuje smeće. Dotrajale veš-mašine, šporeti, gume stižu iz Vranja i okolnih sela. Najdrastičniji primer je takozvana deponija šuta u Bunuševcu, naselju na ulazu u grad sa jugozapadne strane, iz pravca Bujanovca i takozvana mirisna dolina, kako žitelji Suvog dola kraj Vranja zovu svoje selo.

Rade Dodić, žitelj sela Dapčevac koje je spojeno sa naseljem Bunuševac, kaže da je na deponiji u Bunuševcu zamišljeno da se odlaže šut, ali džaba, doteruje ko šta stigne.

- Dođu traktorima i sve istovare noću. Ne može komunalna policija to da spreči, jer kazne nisu odgovarajuće. Đubre se baca i po okolnim livadama, a tu se otpada rešavaju i lokalne mesare. Imate tu goveđih i svinjskih kostiju, koža koje raznose psi lutalice. Morali smo da se sami organizujemo i ako treba silom odbranimo bunare koji su na tim livadama. Pomaže i komunalna policija, ali dok ona dođe, šteta je učinjena. Nema zakona u ovoj državi. Ma čim neko baci đubre odmah ga treba strpati u zatvor tri meseci i plus novčana kazna, pa neka dođe drugi put - ogorčen je Dodić.
 

Selo Suvi Dol ima dva potoka, jedan je presušio. Potok na ulazu u selo prepoznatljiv je po širokoj cevi iz koje se izliva kanalizacija i razni otpad. A, pre svega po nesnosnom smradu.

- Tu je industrijska zona, malo ima kuća i ko zna šta sve odlazi u potok. Smrad nije samo od kanalizacije, neki čudan miris se širi kao da se bez prekida izbacuju lipsani pacovi - žale se seljani.

Potok u centru, gde kod omanjeg gvozdenog mosta deca čekaju autobus za odlazak u škole u Vranju, odavno je presušio.

- Potok je leglo zaraze zbog nagomilanog smeća. Vode u njemu nije bilo u poslednjih 30 godina - kaže Srboljub Tasić.

Milovan Petković kaže da tu niko ništa ne može.

- Baca se sve. Niko ne nosi traktorima đubre na Meteris iz dva razloga. Prvo, nema gde više da se skladišti, a drugi razlog je što mora da se plati, a para nema. Odnesi jedan traktor đubreta, pa da vidiš kako deru braća. Kanalizaciju nemamo iako smo po kući platili oko 150 evra - navodi Milovan Petković, građevinski tehničar.
Žitelji kuće s desne strane asfaltnog puta rešili su problem kanalizacije jer su cevi sproveli u Suvu dolinu. Fekalije idu naniže prema njivama i moravskim utrinama. Oni s leve strane koriste septičke jame.

- Prepune se jame, ne čiste se i prelivaju. Fekalije nađu put preko utrina i stignu do kanala pored puta. Tu se zadrže jer nemaju kud. Dušu nam usmrdi posebno leti, ali to nam je podarila civilizacija i ljudi koji nas predvode - kaže Tasić.

Njegov komšija Miodrag Anđelković kaže da postoji realan problem, jer su seoski putevi većinom zemljani.

- Kad padne kiša, iz lepljive zemlje noge ne mogu da se izvuku, gde da dođe kamion sa cisternom. Meni nije jasno da se u Suvom dolu još nije pojavila neka masovna zaraza - čudi se Miodrag.

Ništa bolja situacija nije ni u samom Vranju. One koji žive pored gradske pijace kod Bujkovskog mosta na Vranjskoj reci, muči upravo gradska reka.

- Smeće stiže sa obližnje pijace, zarasle staze u korov, pacovi kao mačke i crvena voda od zaklanih životinja, creva i ostalog što ide iz romskih kuća, jer oni kolju u dvorištu za svoj groš - jadaju se žitelji.

Predrag Stojković iz vranjskog odbora Srpske radikalne stranke upozorava da se poljoprivredne hemikalije bez ikakve kontrole uvoze iz inostranstva i posipaju po poljima a odatle dolaze u vodotokove.

- Vlast se bavi samo plastičnim kesama i flašama. Slažem se da je to strahovito ruglo, ali podsećam da su napravljene uglavnom od polipropilena, polietilena, PVC. A priroda se od takvih materijala lako čisti. Ali, neka nam lokalna ministarka ekologije objasni šta sa otpadnom vodom koja ističe iz pogona za odmašćivanje limova jedne vranjske fabrike i otiče direktno u Moravu. Neka nam objasni šta se dešava sa izrađenim motornim uljem i gde ono završava posle zamene u radionicama. Da li odgovorna bratija za ekologiju zna da je PCB teratogena, mutagena, kancerogena? Da li zna da jedna kap motornog ulja može zagaditi stotine kubnih metara pitke vode? A gradsko veće zna da razreže građanima da plaćaju ekološku taksu koja iznosi 850 dinara po domaćinstvu - kaže Stojković.