Podele koje traju vekovima (4): Beda na jugu, uspeh u prestonici
Kada je stari kralj Petar, negde uoči Prvog svetskog rata, stigao na železničku stanicu u Vranju, postrojenoj gardi i oduševljenoj masi Vranjanaca obratio se: "Pomoz Bog braćo junaci"! Svi su ćutali. Kralju Petru bi nelagodno, pa opet uzvikne: "Pomoz bog, braćo Srbi"! Opet, tajac. Tada mu je prišao tadašnji predsednik opštine i došapnuo: "Čestiti kralju, u Srbiju Srbi u Vranje Vranjanci". Kralj je shvatio i uzviknuo: "Pomoz bog, braćo Vranjanci"! "Bog ti pomogo", odjeknulo je sve do Morave.
Kao nekada, i danas, Vranjanci znaju da kažu: "So srpstvu mi smo ljuta papričica".
Većina Vranjanaca, dok razgovarate s njima, ubeđena je da je provincija talac Beograda, gde se bolje živi, lakše je doći do posla jer se tu slivaju investicije i da je poslednjih godina izvršena beogradizacija Srbije.
Prema uredbi koju je srpska vlada donela, strani investitori bi za otvaranje svakog novog radnog mesta u najsiromašnijim opštinama, ali i u Nišu, Kraljevu, Novom Pazaru i Zaječaru, mogli da dobiju od države i 10.000 evra!
Vranje ne spada ni u jednu, ni u drugu grupu, pa se za radnik ovde dobije samo 2.000 evra. U lokalnoj samoupravi smatraju da takva podela uopšte nije pravedna.
- Pa, niko nije lud da dođe ovde kad autoput i gasovod prestaju kod Leskovca. I kao da to nije dovoljna prednost za Niš, nego država velikodušno daje tamo 10.000 evra po radniku, a za Vranje koje sve to nema pet puta manje - smatra Perica Janković, član gradskog veća zadužen za privredu.
Zoran S. Nikolić, predsednik Udruženja književnika Vranja i vlasnik izdavačke kuće Vranjske knjige, kaže da provincija bije izgubljene kulturne bitke sa centrom u Beogradu.
- U zapećku smo kulture zbog nezaslužene skrajnutosti i poslovične beogradske nezainteresovanosti za sve što je dalje od prve naplatne rampe na autoputu.
Opet, Beograd je magnet i mesto verifikacije svakog ostvarenja, a neko je rekao da su svi što vrede rođeni u provinciji, ali otišli u Beograd.
Idealno bi bilo da postoji kontinuirana komunikacija u oba smera, ali to najviše otežavaju upravo oni koji su stigli tamo, jer to je njihov čamac za spasavanje u kome po njihovom mišljenju nema više mesta.
Ne treba zaboraviti i takozvane provincijalne kulturne poslenike, koji izbegavaju svaku saradnju sa kulturnim centrom, pošto bi to ugrozilo njihove pozicije "najboljeg i najjačeg u selu". Ima i onih koji vole da ostavljaju utisak da imaju monopol u odnosu sa nacionalnim kulturnim centrom, opet, zarad očuvanja uticaja u svojoj sredini - tvrdi Nikolić.
Zarada od semenki
- Cela Srbija radi za Beograd da bi se tamo uživalo i pokazalo kako smo bogata zemlja. Gledam na televiziju i ima šta da vidim. Kažu, Beograd živi 24 sata, dan i noć. Pa, kad rade kad samo uživaju? Ja mesim kolače i kifle po 12 sati dnevno za dvanaest hiljade mesečne plate.
A sin od moje komšike s pravom zafrkava: "Komšika, u Beogradu da prodaješ semenke ispred "Marakane" ima da zaradiš veću platu" - priča, s dozom ogorčenja Jasmina Obradović, koja radi u vranjskoj pekari Tradicija.
Krojači sudbine
Boban Pešić
Boban Pešić radi na održavanju bazena, kaže da ima za sve, a za Beograd najviše: - Nemoj da mi pričate za Beograđane. Obični ljudi, pa se prave da su nešto posebno, da je Beograd posebna država. Oni koji ih vode sakupili pare na jedno mesto, pa drž'.
Deca im danju spavaju, a noću zevaju ispred kafića ili drže jedno piće i čekaju da nešto padne sa neba. Meni se niko nije požalio ko je otišao od mlađih u Beograd, a znam ih puno i znam da ne žive ispod Gazele.
Ovde nema posla, omladina nam propada, zato mladi odlaze i rade bilo šta. Beogradizaciju sprovode oni koji su sve pokrali, a spustili su se sa najviših planina i došli alavi iz zabiti da kroje sudbinu smešteni na Dedinju i ostalim najboljim lokacijama po Beogradu. |
Podele koje traju vekovima:
- Tito i Draža, od heroja do dželata
Sutra - Podele koje traju vekovima (5): Stranka sa dva predsednika
