Sunovrat standarda (1): Kako je globalizacija pojela ljude

Srpski premijer i ministri na svakih 15 dana saopšte građanstvu da je izašlo iz krize po svim ekonomskim pokazateljima, samo to još nije shvatilo, pa je tu državno rukovodstvo da ga obavesti.

Statistike, pak, kažu da je standard građana Srbije u poslednje dve godine opao za 60 do 70 odsto, ako se uzmu u obzir sva poskupljenja, naročito hrane. Prosečna plata u Srbiji traje od četiri do sedam dana.
Pošto se izmire svi računi, kirija, rata za stan, kreditna kartica i napuni frižider, prosečnom građaninu jedva da ostane nekoliko hiljada dinara da izgura do kraja meseca. Tako je mnogima je u Srbiji postalo luksuz što negde žive, a ima i onih kojima je luksuz da prime platu, jer su firme odavno očerupali tranzicija, tajkuni i kriza.

Mnogi u Srbiji žive od trulog povrća

Drastično osiromašeni Srbi prvo su se odrekli putovanja, zatim izlazaka sa prijateljima, sa kućnog budžeta su precrtana sredstva za knjige, novine, bioskop i pozorište... Odeća se nabavlja na pijacama ili dobija polovna. Veliki tržni centri postali su samo korzo.
x Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je za građane Srbije danas sreća ako imaju novca da se obuku kod Kineza.
- I onda umesto na parfem, Srbija počinje da miriše na formalin, karakterističan za treš robu. Među najgorima smo u Evropi po potrošnji mesa, ribe, mleka i voća. Umesto na kilogram kupujemo na komad, sokove skoro da ne pijemo, jedemo najjeftiniju salamu, umesto šnicle kupujemo goveđe repove i svinjska rebra. Hranimo se krajnje nezdravo - kaže Papović.

Promet u srpskim mesarama pao je za petinu, a u trgovinskim lancima za 20 odsto. Čak je i potrošnja hleba smanjena, a prodaja u pekarama za čak 25 do 40 odsto. I kafane su opustele... Ugostitelji već beleže pad prometa od 20 odsto. Sa prosečnom platom od 35.000 dinara srpska srednja klasa survala se u siromaštvo. Smanjili smo se i populaciono, pa nas je u poslednjih 10 godina manje za oko 200.000, dok u istom periodu u 370 se­la u Srbiji ni­je ro­đe­no ni­jed­no de­te.

Po­ra­ža­va­ju­ći po­da­tak je da se go­dišnje pre­ki­ne oko 240.000 trud­no­ća. Za pelene, kozmetiku i dečju garderobu potrebno je pravo malo bogatstvo, a školski pribor, izleti i ekskurzije postali su noćna mora srpskog roditelja. Cene studija privatnih i državnih fakulteta u Srbiji su gotovo izjednačene. U poređenju sa njima, školovanje u inostranstvu više ne izgleda tako nedostižno.

Na beogradskom Arhitektonskom fakultetu školarina godišnje iznosi 240.000 dinara, oko 2.500 evra. Ovi studenti naknadno moraju da kupe i materijale za crtanje, plate svaku prijavu ispita, knjige, pa za sve propratne troškove treba izdvojiti najmanje još 400 evra.

Prosečan Srbin mora svojim kućnim budžetom da obuhvati i troškove stanovanja. Ako je podstanar, tu je kirija koja se kreće od 150 do 350 evra mesečno. Ukoliko živi u svom stanu, često plaća ratu za stambeni kredit. Luksuz je postalo i razboleti se. Pacijent od lekara dobija recept za koji mora da plati i nekoliko hiljada dinara.

O zubaru Srbi odavno ne razmišljaju. Zato svakom četvrtom stanovniku nedostaje više od 10 zuba. Novčanike dodatno prazne i automobili, pa se sve više ljudi trajno parkira. Registracija, nove tablice i dozvole, zimske gume, benzin, sve skupa godišnje pojede oko 450 evra. Kultura je, ipak, naviše stradala. Iz perspektive prosečnog bračnog para jedan od vrhunskih oblika luksuza je nabavka novih knjiga.

Psiholog Aleksandra Janković kaže da je za prosečnog građanina izlazak u

pozorište ili bioskop u domenu naučne fantastike.

- Kultura je rezervisana samo za ljude iz vladajuće političke elite. Oni se slikaju po premijerama, na prijemima, u ekskluzivnim restoranima i na jahtama... Žive stilom na kom bi im pozavideli i čelnici zapadnih zemalja - kaže Jankovićeva.

Za malobrojne srpske milionere i državne funkcionere nedavno je održana Galerija lusuza u kući kralja Petra Prvog na Senjaku. Samo 500 privilegovanih srpskih bogataša imalo je priliku da baci oko na skupocene i glamurozne eksponate. Torta ukrašena svarovski kristalima vredna 2.500 evra, naočare kakve nosi pevačica Kristina Agilera, sofa poznatog itlijanskog brenda od 4.000 evra ili minibar sa "armani" potpisom od 25.000 evra...

Zapada ekonomija se urušava polako, ali sigurno. Ali to nije finansijska kriza, kažu protivnici globalizma, nego kriza neuravnotežene proizvodnje i potrošnje i najavljuju da će ceo svet zadesiti još veća agonija. Slepi proces globalizacije odavno je preselio proizvodnju u Kinu i zemlje malih plata, a to se događa kad se upravljanje ekonomijom prepusti slobodnom tržištu.

Tada slepi kapital počne služiti isključivo sam sebi, a ne državi. Tako korporacije plaćaju indijskog knjigovođu za 20 dolara, a domaće ekonomije odlaze u sunovrat.

Državni funkcioneri širom sveta postali su pravi bogataši koji se goste na grbači građana, pa grčki poslanici imaju platu od 10.000 evra, a sirotinji se steže kaiš. U zapadnom društvu je običan čovek postao ekonomski suvišan.

S druge strane, on je potreban da bi dizao kredite i davao infuziju bankarskom sistemu. Ali kad takvom suvišnom običnom čoveku oduzmeš rad, logika kredita se urušava, a globalizovani kapital seče granu na kojoj sedi. Tako je liberalni kapitalizam sam sebe pojeo.