Plaže i bazeni leglo zaraze?
Ovih dana, ljudi u Srbiji spas od velikih vrućina nalaze na kupalištima. Bilo da se radi o bazenu ili nekoj rečnoj plaži uvek je pristuan strah da li je voda u kojoj se osvežavamo dovoljno čista i da li postoji mogućnost da se zarazimo nekom infekcijom.
Omiljena kupališta u Beogradu su Ada Ciganlija i Lido ili neki od otvorenih bazena, a odgovrni za kvalitet vode uveravaju, na osnovu podataka Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, da je ona kontrolisana, relativno čista i da ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje.
Ipak, tu i tamo se čuje priča da je neko eto baš na plaži ili bazenu "zaradio" osip ili gljivicu. Zato ćemo vam predstaviti kakve vas eventualne ''opasnosti'' vrebaju na kupalištima, kao i kako da smanjite rizik od njih.
Odgovorni tvrde: Slobodno se kupajte
Najčešći problem sa kojim se kupači suočavaju su gljivična oboljenja. Ovakvu infekciju barem jedanput u životu dobije gotovo svaki drugi čovek, kaže statistika. Uzročnici su tzv. dermatofiti, odnosno retkokvasnice. To su gljivice koje žive u gornjm slojevima kože. Nije međutim, obavezno da svako ko dođe u dodir sa gljivicama i oboli.
Gljivice se obično zadržavaju i razvijaju na omekšanoj, hrapavoj i ispucaloj koži. Ukoliko su odbrambeni mehanizmi organizma poremećeni, što kaže naš narod ako je "pao imunitet", veća je i mogućnost za razvoj gljivičnih infekcija. Simptomi su osetljivost kože, svrab, peckanje, crvenilo, Ijuštenje, pukotine ili mehurići. Obolela koža može da promeni boju i pobledi, otekne, postane važna ill ispucala. Ukoliko ovo prepoznate na vašoj koži, nipošto se nemojte sami lečiti već idite do dermatologa.
Zbog velike koncentracije hlora u bazenima postoji mogućnost da se zaradi kožna infekcija je minimalna, verovatnije je da ćete se zaraziti na pločicama ili u svlačionici. U zatvorenom bazenu postoji mogućnost da se dobiju polne bradavice, jer
Fekalne bakterije registrovane u reci Savi kod Šapca
Voda reke Save kod Šapca nije preporučljiva za kupanje zbog povećanog broja koliformnih bakterija koje su fekalnog porekla, pokazala je analiza šabačkog Zavoda za
Stručnjak Zavoda Igor Dragičević rekao je da je identifikovano 24.000 koliformnih bakterija po mernoj jedinici, što je za 4.000 više od dozvoljene granice.
"To je blago povećanje, ali smo morali da izdamo upozorenje kupačima da voda nije ispravna i ako se već kupaju da se obavezno istuširaju posle izlaska iz Save. Bakterije su fekalnog porekla i mogu nauditi
U Zavodu za javno zdravlje naveli su da je voda jezera "Tabanovačka šljunkara" ispravna za kupanje, kao i voda reke Drine, sem kod mesta |
nema sunčevih zraka koji uništavaju viruse - uzročnike bradavica.
Trudnicama, koje moraju da budu posebno oprezne, bazeni se ne preporučuju zbog moguće infekcije. Bazeni se ne preporučuju ni ženama koje su sklone vaginalnim infekcijama, jer su one u većoj opasnosti da se zaraze, kao i da zaraze druge.
Jedno istraživanje iz 2010. pokazalo je da mešanje kozmetičkih sredstava (krema za sunčanje) sa bazenskom vodom stvara toksične supstance. Dugoročno izlaganje tim supstancama može da dovede do mutacije gena, ubrza starenje, čak i da prouzrokuje disajne probleme.
Iako se hlor u bazene stavlja kako bi ubio većinu bakterija, za šta je otprilike potrebno oko sat vremena, neke mogu i da prežive. Na primer, kriptosporidoza je parazit koji izaziva grčeve u stomaku, dijareju i mučninu, a u hlorisanoj vodi može da živi danima. Najbolja preventiva od kriptosporidoze je adekvatna higijena i sprečavanje da parazit dospe u bazensku vodu.
Ginekolozi kažu da je kupanje na bazenima, sedenje na plaži u vlažnim kupaćim kostimima veoma pogodno za razvoj vaginalnih infekcija. Žene koje su sklone bakterijskim infekcijama, trebalo bi da povedu više računa o ličnoj higijeni kada se kupaju u bazenima.
Simptomi mogu da budu isti za sve vrste izazivača, ali oni nisu svi podjednako patogeni. Najčešće infekcije su gljivične, ešerihija koli, razne streptokoke i stafilokone infekcije. Dovoljno je nekoliko sati leškarenja na plaži ili bazenu u vlažnom kostimu da se stanovnici vaginalne mikroflore razmnože u tolikom broju da izazovu upali.
Najbolja zaštita od infekcija je pojačana lična higijena, češće tuširanje, obavezno posle svakog izlaska iz vode, uz promenu kupaćeg kostima, jer je vlažna sredina idealna za razvoj mikroorganizama. Nosite veš od čistog pamuka, a mokar kupaći kostim treba odmah da se promeni. Na plaži, betonu ili na ležaljkama uvek sedite na čistim i suvim peškirima.
Pri kupovini kupaćeg kostima trebalo bi da se opredelite za one koji imaju pamučni umetak, a probati ga preko intimnog rublja. Pre korišćenja, oprati ga u blagom deterdžentu ili sapunom za veš i dobro isprati. Čak ni velike količine hlora, ponekad ne štite dovoljno, često mogu da izazovu iritaciju i nesnosan svrab spoljnih ženskih organa.
Šta kažu odgovorni za čistoću vode?
Portparol JP ''Ada Ciganlija'' Jelena Garić istakla je za ''Vestionline'' da građani nema ničega da se boje, pošto je voda na beogradskom kupalištu čista.
''Kvalitet vode u Savskom jezeru, tokom cele godine redovno kontroliše Gradski zavod za zaštitu zdravlja. U toku letnje sezone kontrola kvaliteta vode vrši se ponedeljkom i petkom. Poslednji uzorak vode uzet je u ponedeljak. Voda u Savskom jezeru je prve kategorije, dok u toku letnje sezone kada se na jezeru okupi 150.000 ljudi ta kategorija varira između prve i druge. Međutim treba imati na umu da je i druga kategorija vode odgovarajuća čak i za piće u ratnim uslovima'', izjavila je Garić, dodavši da do sada nisu imali pritužbe.
Upravnik Sportskog centra ''Košutnjak'' Boban Kasun kaže da su bazeni tog objekta spremni za kupače.
''Teže je održavati bazene u ovom periodu, jer su gužve. Koncentracija hlora se kontroliše. Sve je u redu, i kupači nisu imali bilo kakave pritužbe'', izjavio je Kasun.
... a doktori?
Direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti prim. dr Aleksandar Adamović kazao je za ’’Vesti-online’’ da nema opasnosti od dobijanja eventualnih infekcija na kupalištima u Srbiji.
’’Ljudi koji se kupaju u bazenu nisu u opasnosti da dobiju bilo kakvu infekciju, pošto je voda u kupalištima u Srbiji kontrolisana. Jedino su u opasnosti oni koji se kupaju na mestima zabranjena za kupanje’’, izjavio je Adamović, dodavši da nije bilo zabeleženih slučajeva infekcija ni na najvećem beogradskom kupalištu Adi Ciganliji.
Adamović je objasnio da u slučaju eventualne infekcije nije toliko voda faktor rizika, koliko ujedi insekata koji drastično povećavaju šansu da dođe do zaraze. On je apelovao da građani, kako bi se odbranili od ujeda, koriste jake i masne kreme koje ih mirisom odbijali.
