"Nema legalizacije gej brakova u Srbiji"
Član Radne grupe na izradi Građanskog zakonika profesor Oliver Antić tvrdi da nije tačno da se ovim zakonikom legalizuju istopolni brakovi u Srbiji.
- U čl. 4. se navodi definicija braka isključivo kao "zakonom uređene zajednice žene i muškarca", a u čl.14. se navodi da se "brak zaključuje saglasnom izjavom volje dva lica različitog pola u postupku predviđenim ovim zakonikom". Da je bila predviđena alternativa onda bi ona bila u sledećem stavu, ali nje nema - kategoričan je profesor Antić u izjavi za portal Vesti.
Beogradski mediji proteklih dana uveliko su pisali o tome da prednacrt pomenutog Zakonika uvodi gej brakove, tako što se brak definiše kao "zajednica dva lica", što je odmah naišlo na podršku gej populacije, ali i osudu većinskog javnog mnjenja.
Odlučite samiU svetu je svega 11 zemalja legalizovalo brak između istog pola, od kojih su šest u Evropi (Danska, Belgija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska). U SAD to su učinile samo šest njihovih saveznih država. Sud za ljudska prava Saveta Evrope je prošle godine presudio da gej-brakovi nisu osnovno ljudsko pravo i da je u nadležnosti svake države članice SE da sama reguliše to pitanje! |
Kako saznajemo, na jednoj od sednica radne grupe samo je jedna članica predložila da se zakonikom legalizuju gej brakovi, na šta je predsedavajući akademik Slobodan Perović iznenađeno uzvratio:" Gde ste zapeli koleginice?!". Uz saglasnost svih ostalih članova radne grupe, inače uglednih profesora prava i sudija, ovaj predlog je odbijen.
- Na članove komisije apsolutno nije vršen pritisak nikakvih gej lobija da se uvedu istopolni brakovi. Mislim da je neverovatna neodgovornost pojedinih novinara da i ne čitajući zakonik tvrde da u njemu piše ono što ne piše. Ako neko misli da ćemo gej brakovima brže u Evropu, grdno greši - dodaje Antić.
On pretpostavlja da su pojedini mediji bili povedeni odredbama koji govore o imovinskim odnosima unutar vanbračne zajednice, iako zakonik i vanbračnu zajednicu definiše kao "zajednicu žene i muškarca". Naime, vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, nezaposlen je ili je nesposoban za rad ima prava da ga izdržava drugi partner. Takođe imovina koju su vanbračni partneri stekli u toku zajedničkog života se tretira kao zajednička, baš kao što je to kod supružnika.
- To je humanitarni pristup, ali i praktičan jer je država je na taj način sebe zaštitila i prevalila obavezu na vanbračnog partnera - objašnjava profesor Antić.
Zakonik jedino predviđa da će "zajednica života lica istog pola urediti posebnim zakonom", ali šta će taj propis sadržati i kako će definisati gej zajednice samo se može nagađati. U svakom slučaju, kada bi se legalizovali istopolni brakovi moralo bi se pristupiti promeni ustava što je komplikovana pravna procedura. Zakonodavac takođe uvek mora da gleda i spremnost jednog društva da prihvati radikalne promene, što bi u Srbiji svakako bilo uvođenje gej brakova.
Za godinu dana u SkupštiniKomisija za izradu Građanskog zakonika formirana je još 2006. godine u vreme vlade Vojislava Koštunice. Ona je pre desetak dana izdala treću knjiugu koja uređuje porodične odnose kao deo GZ. Radi se o prednacrtu koji je tek pušten u javnu raspravu. Procenjuje se da će tek za godinu dana kompletan Zakonik ući u skupštinsku proceduru. |
