Priroda uzvraća udarac (2): Srbiju čeka novo Kraljevo
U poslednjih 40 godina, između 1970. i 2010, od zemljotresa, oluja i drugih prirodnih katastrofa nastradalo je oko 3,3 miliona ljudi. Seizmografi registruju nekoliko miliona zemljotresa svake godine. Zemljino tlo protrese se na svakih 30-ak sekundi, što je u proseku oko 120 udara na sat. Od toga su samo jedan ili dva katastrofalna, a nekoliko desetina rušilačkih.
- Oni se mogu pojaviti usled akumulacije velike količine vode izgradnjom velikih brana ili gradnjom takozvanih megakonstrukcija. U okolini takvih objekata tada se aktiviraju žarišta koja dovode do pojave slabih zemljotresa - kaže Dragičević.
Danas je, međutim, mnogo veći problem to što uprkos tehnološkom i ekonomskom razvoju celog sveta, usled zemljotresa gine sve više ljudi, a neuporedivo je veći i broj srušenih i oštećenih objekta.
- Problem je što se zgrade ne grade po propisima, arhitektonskim, urbanističkim, seizmološkim... To je naročito izraženo u siromašnim zemljama, gde caruje korupcija, pa se ponajmanje vodi računa o aseizmičkoj gradnji - kaže Dragičević.
Kada je o Srbiji reč, loša gradnja posebno je izražena u centralnoj Srbiji, gde postoji i najveći rizik od zemljotresa jer je najtrusnije područje u zemlji. Većina objekata građena je davno, mnogo pre donošenja seizmičkih propisa nakon zemljotresa u Skoplju 1963. godine. Tako nije retkost da su pomoćni, poljoprivredni objekti, štale, ambari, garaže i radionice bolje sagrađeni od objekata u kojima se živi, jer su građeni naknadno. Takođe, zemljotres se uglavnom vraća na lice mesta, gde je jednom udario, verovatno će opet.
Iako Srbija ne spada u grupu zemalja sa visokim rizikom od zemljotresa, na njenom području se mogu očekivati zemljotresi nekoliko puta jači od onog u Kraljevu.
- Realno je očekivati ponavljanje zeljotresa koji su se dogodili ne tako davno. Na to nas opominju Svilajnac 1893, Lazarevac1922, Vitina 1921, Kopaonik 1980, Mionica 1998. sa magnitudama od 5,7 jedinica Rihterove skale. Takav zemljotres se može dogoditi svakog časa. Neminovno je da će se on dogoditi. Da li će njegovo dejstvo biti katastrofalno i u kojoj meri će to biti zavisi od udaljenosti epicentra od naseljenih gradova - tvrdi Dragičević.
Zato ne treba da nas iznenade slike već viđene u Kraljevu, gde su zbog slabosti objekata koji su uz to građeni i na lošem tlu, na videlo izašli mnogi propusti srpskog građevinarstva i državne zaštite od zemljotresa.
Smanjenje rizika- Kada se objekat gradi po propisima onda je i manji rizik od nastanka katastrofe prilikom zemljotresa. Ako se gradi samo radi profita, pa se loše projektuje i štedi na materijalu, zemljotres sve naplati. Jedina prava prevencija jeste gradnja po pravilima. Život u stanovima i kućama koji nisu tako građeni predstavlja svesno žrtvovanje. Najgori su stanovi u nadziđivanim zgradama, jer je pitanje na koji se način nadgradnja u Srbiji obavljala i da li je to iko kontrolisao. |
