Zločin među Srbima (4): Kad rade oklagija i svinjski pištolj

Na sudu se često laže. Okrivljeni, po pravilu, tvrde da nisu krivi, a advokati često ne biraju sredstva da bi postigli cilj. Lažu okrivljene da će podmititi loše sudske veštake koji svoj posao ne odrade kako treba. Ako sve krene po zlu, na scenu stupaju superveštaci sa beogradskog Instituta za sudsku medicinu.

Njihova reč je poslednja jer prate svaki trag, od kapi krvi do pljuvačke sa opuška. Kad se sve kockice sklope, oni prave scenario zločina na osnovu tragova, ne dajući pet para na iskaze okrivljenih, optuženih i svedoka.

NE POSTOJI IDEALAN ZLOČIN: Branimir Aleksandrić

Oni ne optužuju niti brane, samo iznose gole činjenice i logičke zaključke. A svaki zločin zasniva se na logici, zato tvrde da ne postoji idealni zločin.

Specijalisti sudske medicine upravniku Instituta za sudsku medicinu prof. dr Branimiru Aleksandriću pacijenti su i žrtve i počinioci.

Žrtve više nikad neće progovoriti, ali njihovo telo nema tajni za forenzičare.

- Svaki dokaz, od kamena, noža do veličine stolice uvije se u papir i odnosi sa lica mesta. Ako je lokva krvi na tepihu, sačeka se da se sve osuši, fotografiše se, pa se tepih iseče i odnosi kao dokazni materijal. A u Srbiji postoje različita oružja. Žene su sklonije dršci od metle ili oklagiji, a rade i letva, pendrek, motka, držalja od sekire. Pre 15 godina istražitelji su prvi put videli telo s ranom a bez projektila. Onda su otkrili da je čovek ubijen tzv. svinjskim pištoljem kojim se onesvesti krupna stoka pre klanja.

- Ima i slučajeva da čovek namerno inscenira pokušaj ubistva, razdere sebi leđa daskom na kojoj su ukucani ekseri i kaže: Evo, on me napao nožem. Naše je da to razotkrijemo - objašnjava dr Aleksandrić.

Idealnog ubistva nema, tvrdi dr Aleksandrić, a on je bio na putu da ga otkrije. Da ga je razotkrio, ono ne bi bilo idealno. Ostala je njegova sumnja. Žena je živela s mužem alkoholičarem. Napuštala ga desetine puta, a on dolazio, moljakao, obećavao da neće više ni kap. Radio je kao auto-limar, a radionica mu je bila u kući. Svake noći odlazio je u WC, ali usput skrene, svrati u radionicu i nategne dobar gutljaj iz sakrivene flaše, ne zaboravi da svrati do klozeta, pusti vodu, pa u krevet. Jedne noći on tako u radionici dobro potegne iz stare flaše, ali umesto rakije dobro nategne razređivač i otruje se.

- Tvrdio sam policiji, i ostajem pri tome, da je žena zamenila flaše, i na taj način se rešila muža - priča Aleksandrić.

Forenzičar je taj koji uvek sumnja na najprljavije marifetluke jer se samo tako otkriva zločin. Takav je slučaj ubistva trudne žene. U salu za obdukcije je stiglo ugljenisano telo u vidu ćumura. Muž je prijavio policiji požar. Navodno je grejalica upalila zavesu, on se vratio kući, alarmirao komšije, svi gasili požar, ali nesrećnoj ženi nije bilo spasa.

- Na obdukciji smo imali lobanju i deo pluća. Pronađemo prelome baze lobanje, što nikako ne čini vatra, već čekić. Pluća otkriju da je onog trenutka kad ju je udarao, ona bila živa jer je udahnula krv. Muž je ženu ubio čekićem, a onda pokušao da ubistvo prikrije požarom.