Sve varijante o podvali "hapšenje Mladića"
Špekulacija da je hapšenje Ratka Mladića inscenirano i dalje je top tema u domaćim, hrvatskim i svetskim medijima, a varijante su raznovrsne i međusobno nepodudarne. "Večernji list" tvrdi da je privođenju haškog begunca prethodilo godinu dana pregovora Srbije sa diplomatama sa Zapada.
"Večernji": Celu godinu ugovarani uslovi predaje
"Večernji list" navodi, pozivajući se na pisanje "Dnevnog avaza" i britanskog "Sandej tajmsa", da su pregovarali Srbi, Nemci, Francuzi i Britanci i da je Mladić pristao kada je dobio obećanje da će njegovoj porodici biti isplaćene zaostale penzije i omogućena njegova "dostojanstvena sahrana".
"Za razliku od akcije protiv Bin Ladena, Mladićevo hapšenje bilo je potpuno isceniran događaj. Nije to bio rezultat policijskog rada već diplomatskih pregovora kojima su celu godinu dogovarani uslovi za njegovu predaju" piše "Večernji list".
BIA: No koment!
"Agencija još uvek ne komentariše hapšenje generala Mladića i čim bude gotov izveštaj o hapšenju, kako je to najavio predsednik Tadić, kontaktiraće sa vama", poručio je Stojić. Nije nam odgovorio kada će Agencija završiti taj svoj izveštaj. |
U pregovorima su, prema neimenovanom diplomati, učestvovali Francuzi, Britanci i Nemci, a Srbi su na sebe preuzeli razradu detalja oko zbrinjavanja familije, isplate Mladićevih zaostalih penzije, te eventualne dostojne sahrane.
List piše i da su tokom 2009. godine, prema američkim depešama, Tadićevi saradnici znali da je Mladić u Srbiji, ali za njegovo tačno lociranje, a pokazuje se i za moguće pregovore, tražili su saradnju sa stranim obaveštajnim službama.
"Pri tome im se naročito važnom činila saradnja s ruskim obaveštajnim službama, za koje su smatrali da imaju više informacija o Mladiću, nego što ih ima Tadićeva vlada. Negde ubrzo posle tih američkih depeša počeli su pregovori o Mladićevoj predaji, i to u momentu kad to više neće biti za Tadića politički opasno i kad se za to može najviše isposlovati na putu Srbije prema EU", piše list.
"Alo": Mladićeva fotografija otkriva podvalu
Fotografija koju je neko iz srpskih službi bezbednosti prodao agencijama, a na kojoj je ratko Mladić navodno snimljen na dan hapšenja, još jedan je dokaz priči da je Mladić doveden u Lazarevo uoči hapšenja, piše današnji "Alo".
Prema analizi ovog lista na fotografiji na kojoj general Mladić navodno doručkuje ispred kuće rođaka u Lazarevu, iako je isečena, vidi se nekoliko detalja koji jasno ukazuju da nije reč o kući Branka Mladića u kojoj je zvanično obavljeno hapšenje.
"Prvo što upada u oči na fotografiji na kojoj se vidi da Mladić doručkuje je braon španski zid koji je na uglovima kuće oivičen belom farbom. Takođe, na toj fotografiji se jasno vidi i tamnobraon lamperija u desnom uglu nadstrešnice i bela PVC stolarija u pozadini. Ničega od ovih delova eksterijera kuće nema na kući Mladićevog rođaka u Lazarevu. Isto tako, ostaje nejasno ko je i kad fotografisao Mladića", piše "Alo".
"Objavljena fotografija je prekadrirana tako da se ne vide oni koji su sedeli za stolom sa generalaom, a koji su bili na originalnoj fotografiji. Pored Mladića, za stolom su bila najmanje četiri čoveka. Jedan koji je fotografisao, jedan s kojim Mladić razgovara u tom trenutku, i najmanje dvojica koji sede sa njegove leve i desne strane", objasnio je za "Alo" poznati beogradski profesionalni fotograf.
Tri godine držan u "Bondstilu"
Ljiljana Bulatović, porodični prijatelj i biograf generala Ratka Mladića, kaže da apsolutno veruje pričama meštana Lazareva koji tvrde da najtraženiji haški begunac nije živeo u njihovom selu. "Pokojni Brana često je govorio da se Ratko Mladić nalazi u zarobljeništvu, u 'Bondstilu' na Kosovu. Crnčević je to saznao iz nekih svojih izvora i verovao je da je general Mladić u 'Bondstilu' podvrgnut psihofizičkom iznurivanju i da će biti „prikazan javnosti“ onda kada ga budu, po njihovim monstruoznim merilima, dovoljno urušili i kada se za to stekne potreba vlasti. Da kad se pojavi, sruši o sebi sliku kao o fizičkoj, moralnoj i vojnoj gromadi", rekla je Bulatovićeva. |
On je dodao i da je snimak načinjen amaterskim aparatom ili mobilniom telefonom.
Istina je samo da je na ovoj fotografiji general Mladić obučen slično kao na fotografiji koja prikazuje njegov ulazak u sudnicu Specijalnog suda. Međutim, na slici iz suda generalu su vidno duža kosa i zulufi nego na slici koja je snimljena navodno istog dana u jutarnjim časovima (?), a na glavi mu je kačket druge boje.
I bezbednosni analitičari se slažu da je još mnogo detalja hapšenja Ratka Mladića, koje je država iznela u javnost, u najmanju ruku sumnjivo i gotovo nelogično.
"U verziji hapšenja koja su plasirale naše vlasti manje-više je sve sumnjivo, očigledno je da se oni nisu ni potrudili da smislile priču tako da bude bar iole uverljiva i da ne vređa zdrav razum i inteligenciju. Problem je i u tome što niko od njih nije izašao sa nekim logičnim objašnjenjem kako je to hapšenja izvedeno. Predsednik Tadić je pre četiri dana obećao da će nas ljudi iz BIA obavestiti o detaljima hapšenja, ali njihove verzije još nema", kaže profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić i dodaje da je "većina činjenica koje su plasirane po medijima totalna budalaština".
"Frankfurter algemajne cajtung": Rusi pomagali u skrivanju
Nemačka štampa, u opsežnim razmatranjima pitanja gde se najtraženiji haški optuženik skrivao poslednjih godina, danas iznosi tezu da je on, navodno, imao pomagače i u inostranstvu.
Frankfurter algemajne cajtung tim povodom prenosi spekulacije, koje su se pojavile u beogradkom "Presu", a koji, pozivajući se na visoke vladine krugove, prenosi da je Mladić održavao direktne kontakte sa ruskim instancama (o čemu takođe postoje depeše koje je objavio "Vikiliks") preko Olega Zize, savetnika u ruskoj ambasadi u Beogradu.
"To je, naravno, samo jedna novinska vest koja ne može da se dokaže", piše za frankfurtski dnevnik ekspert za Balkan Mihael Martens, "ali, neke prateće okolnosti se odlično uklapaju u priču".
"Oni koji su imali prilike da sretnu Olega Zizu u Beogradu, brzo su shvatali da ovaj diplomata ne radi samo za rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Ruske diplomate obično gaje određeni prezir prema novinarima. Ziza je bio drukčiji. Delio je podsetnice, broj svog mobilnog telefona i elektronsku adresu tražeći kontakt, govoreći da ima o mnogo čemu da se razgovara", navodi Martens.
Zanimljiva su i mesta gde je Ziza mogao da se sretne. Na primer, na beogradskom Sajmu knjiga, na štandu izdavača Miroslava Toholja, bosanskog Srbina koji je za vreme rata bio u samom vrhu rukovodstva Karadžićeve Srpske demokratske stranke. Danas je on Karadžićev izdavač. Oleg Ziza je, dakle, bio rado viđen gost na Toholjevom štandu, gde je rado uz domaću rakiju voleo da razgovara sa novinarima, spekuliše frankfurtski list, a prenosi radio Dojče vele.
Sve to, dodaje se, još ne znači da je Ziza zaista bio moskovski čovek za vezu sa Mladićem, ali ima drugih izvora koji govore u prilog ruskoj podršci Mladićevom bekstvu. Na to ukazuju dokumenta američkog ambasadora u Beogradu, koja su za Vašington putovala kao tajna i poverljiva akta, a koja je objavio "Vikiliks".
Iz njih proizilazi da su srpske vlasti posle odlaska "rusofila" Koštunice potpuno promenile priču, navodi Frankfurter algemajne i dodaje da je Tadić uzeo stvari u svoje ruke, a rukovođenje istragom poverio svojim najbližim saradnicima. Ubrzo se u Tadićevom okruženju učvrstila sumnja da Mladić ima podršku iz Moskve.
U depeši američke ambasade od 3. septembra 2009. piše da seBeograd žali da Rusija ne izlazi u susret srpskim molbama za pomoć u traganju za Mladićem, podseća list. S druge strane, ukazuje se da je saradnja sa Amerikancima izgleda bolje funkcionisala.
Frankfurtski dnevnik navodi sadržaje navodnih depeša američke ambasade u Beogradu iz jula i oktobra 2009, prema kojima je, navodno, američki potpredsednik Džozef Bajden za vreme posete Beogradu, u maju iste godine, dogovorio slanje jednog stručnjaka FBI za traganje za odbeglim licima za Beograd, a predsednik Srbije mu se posle par meseci zahvalio za "najnovije procene FBI".
"Zidojče cajtung": Uhapšen kad je bankrotirao
Zidojče cajtung ima sasvim drugačija "saznanja". Prema tom listu, Mladić je u bekstvu bio ostavljen od svih. On je, piše taj list, prilikom hapšenja imao kod sebe 800 evra.
"Očigledno poslednjih meseci nije više imao ni pomagača ni novca, morao je da pobegne kod najbližih rođaka. Ali, pitanje: kako mu je uspelo da 16 godina finansira život u podzemlju još će zaokupljati srpsku javnost", navodi list.
Jasno je, dodaje se u tekstu, da mu nije pretila nikakva opasnost pre svrgavanja Miloševićevog režima. Slobodno se kretao, imao je pratnju teško naoružane jedinice, živeo u kasarni, pojavljivao se u javnosti, priča se da je jednom došao i da gleda fudbalsku utakmicu Jugoslavije i Kine.
