Kuda ide hrišćanstvo (4): Hristova vera je iznad nacije
Da li pre svehrišćanskog ujedinjanja treba da se prethodno ujedine katolici i svi protestanti? - Ne radi se o ujedinjenju da bi svi imali istog poglavara i jedno sedište, a svi drugi da se potčine, kaže za "Vesti" Živica Tucić.
- Protestanti i katolici ne mogu ni sada, niti ikada u budućnosti da savladaju razlike između sebe, na tome se i ne radi. U pitanju su posebni koncepti vere i razumevanja gotovo svih kategorija. Izjednačavanje nema nikakvu svrhu. Odvajanje je predaleko otišlo. Protestante nisu ni katolici ni pravoslavci priznali kao crkvu u pravom smislu, već kao zajednicu verujućih. Protestanti se nipošto ne bi vratili pod skute Rima.
Kako danas Moskva gleda na Vatikan i jedinstvo hrišćanskih crkava?
- Moskva neprestano govori da u Rimu vidi strateškog partnera u borbi za očuvanje moralnog kodeksa koji je dvema crkvama veoma blizak. Druga strana još nije reagovala u tom smislu da prihvata ponudu. Moskva je distancirana prema anglikancima i protestantima upravo po pitanjima etike (žensko sveštenstvo, odnos prema homoseksualizmu i drugo).
Da li pre eventualnog ujedinjenja s katolicima pravoslavni prvo da se stave pod jednu kapu. Carigradsku ili Moskovsku?
- Etnofilatizam je problem unutar pravoslavlja, prenaglašavanje ili glorifikovanje nacionalnog. Njega treba da se svi odreknu radi sebe, radi vere. Hristova vera ne može imati nacionalna ograničenja, nema grčke, srpske, ruske vere, ako bi toga bilo, onda to nije Hristova vera. Sada ima velikih problema unutar pravoslavlja, pripreme Velikog sabora su takoreći obustavljene. Od 10 kompleksa tema, zapelo je kod dve poslednje. To nije tragedija, ali to je rezultat upravo etnofiletizma i pokušaja nekih da ojačaju svoju moć.
Kakav je položaj dijaspore?
- Pravoslavne crkve su se pre dve godine dogovorile kako se to pitanje rešava, osnovane su regionalne episkopske konferencije: za Nemačku, Beneluks, Skandinaviju, Francusku, Ameriku, Australiju i još nekoliko. Radom tog tela predsedava tamošnji carigradski mitropolit. Dijaspora nije problem, na sreću pravoslavlja. Svi jezici su ravnopravni, sve tradicije, cilj saradnje je zajedničko nastupanje, svedočenje.
Pročitajte još:1. Kuda ide hrišćanstvo (1): Svađa stara hiljadu godina 2. Kuda ide hrišćanstvo (2): Episkop kao oblasni gospodar 3. Kuda ide hrišćanstvo (3): Nije crkva evroatlantska integracija |
