Rusija staje iza Martija i Srbije
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas u Beogradu da odnosi Srbije i Rusije idu "uzlaznom putanjom" i najavio podršku Moskve inicijativi Srbije za pokretanje istrage pod mandatom Saveta bezbednosti UN o nelegalnoj trgovini organima na Kosovu i Metohiji.
Posle susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem, Lavrov je naveo da su razgovarli o ekonomskim pitanjima koja su bila u žiži prilikom prošlomesečne posete ruskog premijera Vladimira Putina Srbiji i ocenio da će poboljšanje odnosa dovesti do sporazuma o strateškom partnerstvu Rusije i Srbije.
Odgovarajući na pitanje novinara, Lavrov i Jeremić složili su se da jačanje odnosa Srbije i Rusije ne može da ugrozi evropske integracije Srbije.
Jeremić i Lavrov su ponovili da se zalažu za nepristrasnu istragu o navodima iz izveštaja Dika Martija.
Podsećajući da mandat za istragu - koja će biti obavezujuća za sve - može dati samo Savet bezbednosti, čiji Srbija nije član, Jeremić je istakao da veruje da Beograd može u potpunosti da se osloni na Moskvu.
Po rečima Lavrova, Rusija potpouno podržava usredsređenost Beograda da se dođe do pravde i potpuno će podržati inicijativu Srbije u SB UN.
"Mora doći do nepristrasne istrage navoda iz izveštaja Dika Martija i po tom pitanju podržavamo poziciju Srbije", rekao je Lavrov.
On je dodao da su i manji zločini bili predmet istrage međunarodnih organa i naglasio da po ovom pitanju ne sme biti dvostrukih standarada.
Jeremić je dodao da je neophodna kredibilna međunarodna istraga pod okriljem UN zbog teritorijalne jurisdikcije organa koji će tu istragu sporovoditi, ali i zato što su svi ratni zločini počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije istraživani uz mandat SB UN.
"Ako to sada ne bi bio slučaj, teško bi se oduprli utisku dvostrukih standarda", upozorio je Jeremić.
Srpski ministar je dodao da se Srbija strpljivo konsultovala i detaljno razgovarala sa svim članovima SB UN i da je sad "došlo vreme da se deluje".
Lavrov je ponovio da Rusija podržava Srbiju kada je reč o pitanju Kosova i Metohije, polazeći u tome od Rezolucije 1244, ali i dijalog Beograda i Prištine.
Ruski ministar je takođe naglasio da se ne sme umanjiti značaj uloge misije UN na Kosovu.
Energetika centralna tema
Prema rečima srpskog ministra Jeremića, veliki deo razgovora bio je posvećen ekonomskoj saradnji, a posebno energetici.
U centru pažnje bio je projekat Južni tok, ali i novi projekti u sferi farmaceutike i infrastrukture - o čemu će premijer Cvetković kasnije tokom godine detaljnije razgovarati sa ruskim kolegom Putinom u Moskvi, rekao je Jeremić.
Kad je reč o kulturnoj saradnji, ove godine u Moskvi će biti održani Dani srpske kulture u Rusiji, a Rusija će pomoći oslikavanje Hrama Svetog Save.
Lavrov je najavio formulisanje novog programa u saradnji kulture, nauke, obrazovanja i sporta za period od četiri godine.
Posle sastanka ministri su ispred zgrade Ministarstva spoljnih poslova Srbije svečano otkrili tablu u čast ruskog arhitetke Nikolaja Krasnova.
Zgrada MSP podignuta je 1929. godine, a, kako je Jeremić rekao, Krasnov je samo jedan od brojnih Rusa koji su početkom dvadetesetog veka došli iz Rusije u Srbiju i dali veliki doprinos srpskom društvu.
Tadić: Hvala na podršci
biti potpisan sporazum o strateškom partnerstvu između dve zemlje.
Tadić i Lavrov su ragovarali i o realizaciji planova iz oblasti ekonomske saradnje dveju zemalja koji su dogovoreni tokom prošlomesečne posete ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu, saopštila je pres služba predsednika Srbije.
"Predsednik Tadić ponovio je da je nedavna poseta premijera Ruske Federacije Vladimira Putina veliki doprinos razvoju ekonomskih i političkih odnosa naših zemalja", navodi se u saopštenju.
Tema dašnjeg razgovora su bili i situacija u regionu i na Kosovu i Metohiji.
Tadić je zahvalio ministru Lavrovu na snažnoj i doslednoj podršci Rusije očuvanju teritorijalnog integriteta Srbije, dodaje se u saopštenju.
Lavrov dobio Bogorodicu na jajetu
Sergej Lavrov je posetio podvorje Ruske pravoslavne crkve u Beogradu, gde mu je uručeno ručno slikano jaje sa likom Bogorodice.
Poklon ministru Lavrovu, koji je crkvu obišao sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem i ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Konuzinom, uručio je protojerej Vitalij Tarasjev, starešina podvorja.
Ministri Jeremić i Lavrov zatim su položili vence na spomen kosturnice ruskih i srpskih vojnika koji su izgubili živote u Prvom svetskom ratu, ispred Groblja oslobodilaca Beograda 1944. i kod skulpture Crvenoarmejcu u središtu tog groblja.
Strateško partnerstvo ni protiv koga
Strateško partnerstvo Srbije i Rusije nije usmereno ni protiv koga, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, uoči dvodnevne radne posete Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Sloveniji, saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.
"Praktično je završen rad na Deklaraciji o strateškom partnerstvu između Ruske Federacije i Republike Srbije", kazao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, u tom dokumentu čija je priprema započeta posle susreta predsednika dve zemlje Dmitrija Medvedeva i Borisa Tadića u oktobru 2009. godine, sadržan je pristup Moskve i Beograda glavnim pitanjima bilateralnih odnosa, pogledi na ključne probleme i tendencije razvoja u svetu, kao i namera strana da koordinišu svoje aktivnosti na dobrobit naroda Rusije i Srbije.
Prema saopštenju ruskog MIP-a, Lavrov je u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi", izrazio uverenje da balkanski region, posle dužeg perioda konflikata i razmirica i uticaja globalne finasijsko-ekonomske krize, postepeno stupa na stazu stabilizacije i održivog razvoja.
"Obnavlja se dobrosusedstvo, mada se za sada održavaju neuralgične tačke i opasnost recidiva", rekao je šef ruske diplomatije.
"Nesumnjivo, put ka uspešnom životu balkanskih zemalja danas je u uspostavljanju novih uslova saradnje, koja neće izazvati nove linije podele po 'korporativnom' predznaku", rekao je Lavrov.
On je dodai da forme saradnje partneri određuju sami, a Rusija je "spremna da razvija bilateralne odnose sa svim balkanskim državama" i "zainteresovana je za ukupnu normalizaciju stanja u regionu", sa kojim je povezuju tradicionalno bliski kontakti. "Na to su usmereni napori ruske diplomatije u tom regionu", istakao je ruski ministar inostranih poslova.
Zamoljen da prokomentariše odluku Rusije da "među prvima prizna nezavisnost Crne Gore", Lavrov je rekao da je pozicija Moskve bila da će "podržati suverenu volju crnogorskog naroda, izraženu slobodno i u potpunom skladu sa tada postojećim dogovorima Beograda i Podgorice, uzgred, postignutim pri posredovanju EU".
"Nikada nismo vršili pritisak ni na jednu, ni na drugu stranu", rekao je šef ruske diplomatije i dodao da je "svako nametnuto rešenje u tako složenim pitanjima kontraproduktivno i kratkovečno" i da "sudbinu zemlje treba uvek da rešava sam njen narod".
Ističući da su Rusiji dobro poznati spoljnopolitički prioriteti Crne Gore, Lavrov je rekao da Moskva ne vidi nikakav problem "u težnji Crne gore da stupi u EU, ukoliko sami Crnogorci smatraju da će im evrointegracija doneti korist".
"Pritom smatramo važnim da kretanje tim putem protiče bez spoljne prinude, bez nametanja nekih rešenja, koja neretko mogu da protivreče interesima same Crne Gore", rekao je šef ruske diplomatije.
"Sa uvažavanjem se odnosimo i prema suverenom pravu država da same određuju sheme osiguranja svoje bezbednosti, između ostalog i putem stupanja u vojno-političke saveze", rekao je Lavrov i dodao da je odnos Rusije prema širenju NATO-a dobro poznat.
"U osnovi naše pozicije je iskustvo vezano za posledice do kojih su dovodili poslednji talasi širenja na političkom i vojnom planu, između ostalog, približavanje vojne infrastukture Alijanse ruskim granicama", kazao je ruski ministar.
"Polazimo od toga da težnja da se 'po inerciji' širi NATO u potpuno novoj situaciji, kada nema bipolarnog sveta, kada je sukobljavanje dva bloka postalo prošlost, neće uvećati bezbednost ni novih članica, ni Organizacije u celini", naglasio je Lavrov.
Prema njegovim rečima, sistem zajedničkih vrednosti treba da u sebi sadrži "pravo na jednaku i pravno garantovanu bezbednost svake države evroatlantskog prostora, nezavisno od toga da li je član bilo kakvih vojnopolitičkih saveza".
"U tome je glavni i jedini cilj naše inicijative za zaključcenje Sporazuma o evroatlantskoj bezbednosti", rekao je Lavrov. |
Niko nema mandat UN za promenu režima u Libiji
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je danas u Beoradu da niko nema mandat Saveta bezbednosti UN za promenu režima u Libiji i ocenio da opozicija u toj zemlji odbija pregovore zbog stava nekih zapadnih zemalja.
"Savet bezbednosti nikada nije sebi postavio cilj da dođe do promene režima u Libiji ili nekoj drugoj zemlji i oni koji trenutno u suštini koriste ove rezolucije za postizanje takvog cija promene režima u stvari otvoreno krše mandat donet u UN", rekao je Lavrov.
On je rekao da je nesreća što zbog "stava određenih zapadnih zemalja opozicija u Libiji apsolutno odbacuje mogućnost da sedne za pregovarački sto".
Na pitanje novinara o stavu Rusije o događima u Jemenu, Lavrov je rekao da Moskva smatra "da je neprihvatljivo da vojna sila bude iskorisčhena protiv civilnog stanovništva" i da je Savet bezbednosti u potpunosti potvrdio taj stav rezolucijama koje je doneo povodom situacije u Libiji.
Lavrov je ocenio da je opozicija u Jemenu, povedena odnosom Zapada prema pobunjenicima u Libiji, "odbacila mogućnost da sedne za pregovarački sto računajući da će dobiti pomoć iz inostranstva".
"To je veoma opasna logika koja može da izazove lančanu reakciju.
Principijelno je važno da se svi odgovorni članovi međunarodne zajednice i posebno Saveta bezbednosti UN ne zalažu za konfrontaciju nego da se zalažu za početak dijaloga", rekao je Lavrov.
