Uticaj krize na psihu nacije (3): Veselimo se i kad nam je najteže

Srbi pevaju kad im je najteže, kad idu u rat, pevaju u kafanama, zatvorima, bolnicama, sudnicama i ludnicama. Ne žale pare za pesmu i dert. Reklo bi se da zato za naše estradne zvezde nema baš velike finansijske zime, da i dalje dobro zarađuju, ne osećaju krizu, pa se ujutru bude s osmehom na licu.

Da li je baš tako jer neko reče da nije važno koliko para imaš, već koliko ti treba, na koja si životna zadovoljstva navikao.

Rajko Mijanović je jedan od najpoznatijih estradnih menadžera, radi sa Sinanom Sakićem, Šabanom Šaulićem, Harisom Džinovićem, Zdravkom Čolićem i Miletom Kitićem, pa dobro zna kako oni, ali i ostali domaći pevači i pevačice prolaze finansijski na tezgama.
 

- Situacija nije ružičasta. Gostovanja su se prepolovila u odnosu na ranije godine. Slovenci su zalupili sva vrata našim estradnim umetnicima, ima nešto posla u Hrvatskoj i Bosni, a preko granice najviše u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Međutim, naši iseljenici štede i na zabavi, nisu spremni da plate visoku cenu karata za koncert, pa su i honorari prepolovljeni. Prema mom iskustvu, napolju mogu da se nadaju zaradi pevači koji koji ne traže više od 2.000 evra i vrhunske zvezde koje zarađuju od 7.000 do 10.000 evra jer naši ljudi, i pored krize, ne propuštaju nijedan njihov koncert - kaže Rajko Mijanović.
 

Gostovanja preko okeana, u Kanadi i Americi, rezervisana su za mlade zvezde Granda jer se peva po diskotekama. Naši mladi iseljenici su se asimilirali, narodna muzika ih slabo zanima, bliži im je turbo folk.

Grandovci na turneje idu grupno, pa o zaradi ne može da se priča. Australija je još uvek obećana dolarska oaza, svi su pohrlili tamo, valjda što naši iseljenici na tom dalekom kontinentu ne osećaju krizu kao oni u ostatku sveta.