Nova kolonizacija sveta (3): Topovska straža na izvorima

Viski je za piće, a voda je nešto oko čega se borimo, rekao je jednom prilikom Mark Tven. Prošlo je 100 godina od njegove smrti, a njegove reči su postale veoma ozbiljne. Mada voda još ne privlači pažnju medija poput energetskih tema - gasa i nafte, mnogi stručnjaci odavno već predviđaju da će voda biti centralni resurs i tema 21. veka.

Vladari žeđi: Geopolitolog Zoran Petrović Piroćanac

 

Geopolitolog Zoran Petrović Piroćanac kaže da je odavno jasno da ko vlada vodom, ko je kontroliše, distribuira, prodaje, uskraćuje i skreće, raspolaže jasnim instrumentom dominacije.

Podaci koji su više nego zabrinjavajući kažu da se broj stanovnika na planeti ubrzano povećava, potrebe za vodom još brže, a njene zalihe se ne menjaju. Do 2025. godine dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode. Procene stručnjaka kažu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove, a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom. Oko 6.000 ljudi u svetu dnevno umre od dijareje. Potrošnja vode se udvostručila od 1950. godine, a količina zagađene vode je veća nego u basenima 10 najvećih svetskih reka!

Da voda može biti i te kako zapaljiva pokazuje i podatak da je u proteklih 50 godina vođeno 37 ratova jer zemlje nisu mogle da se dogovore oko korišćenja tog prirodnog resursa. U svetu postoji oko 300 potencijalnih međudržavnih konflikata oko izvora vode. Bivši generalni sekretar UN-a Butros Gali čak tvrdi: "Sledeći rat koji budemo imali u dolini Nila, neće biti zbog politike, nego zbog vode."

Danas prosečan Njujorčanin troši oko 1.000 litara vode dnevno, dok jedan stanovnik Afrike potroši svega oko 30 litara. Ko kontroliše glavne izvore pitke vode, kontrolisaće i svetsku privredu u budućnosti, a poslednjih godina je primećeno da se sve više privatizuju izvori pijaće vode.

- Najopasnije hidrokonfliktne zone sveta su upravo na Bliskom i Srednjem istoku. Prva serija sukoba tiče se eksploatisanja Tigra i Eufrata, pre svega Turske, Sirije i Iraka. Okupacija Iraka od 2003. godine trenutno taj problem skriva, ali će ponovo izroniti kada se Irak stabilizuje i kada Amerikanci i Englezi definitivno napuste razrovanu, uranijumom zagađenu i etnički raspolućenu zemlju - navodi Piroćanac.

Za svoj projekat u jugoistočnoj Anadoliji, sa predviđenih 13 brana-rezervoara, Turska sasvim izvesno uvećava tenzije. One su vezane za postepeno smanjivanje mogućnosti snabdevanja vodom stanovnika nizvodno. Tako se javlja rizik od sukoba između Turske i njenih neposrednih nizvodnih suseda, Sirije i Iraka.

- Izvesno je da će se zemlje uskoro za vodu boriti svim, pa i oružanim sredstvima - smatra Piroćanac.