Planeta u raljama radijacije (4): Pošteni i u praznoj samoposluzi
Beograđanin Života Obradović napunio je 70 godina, a četiri decenije je radio kao službenik u japanskoj ambasadi u Beogradu. Iako je u penziji od 2000. godine, car Japana dodelio mu je 2006. godine orden Reda svetog blaga za njegov rad i sve ono što je učinio za prijateljstvo i zbližavanje dva naroda.
- Čim sam saznao za zemljotres pozvao sam gospodina Tadašija Nagajia, bivšeg ambasadora Japana u Srbiji, koji sada živi u San Francisku. Šokirao sam se kada mi je njegova supruga rekla da je otputovao u Japan da pomogne svom narodu, ali me to, ipak, nije iznenadilo, Japanci su takvi. Razgovarao sam i sa svojom koleginicom Dragicom Šinadom, koja se udala za Japanca, savetnika ministra, i živi u Tokiju. Rekla mi je da je nestašica vode i da je upravo došla iz samoposluge gde se ljudi snabdevaju flaširanom vodom.
"Gužva ispred samoposluge je strašna, ali svi stoje u redu, ulaze, uzimaju po jednu flašu vode i novac stavljaju u kutiju, jer prodavaca nema. Japanci su zaista neverovatno disciplinovan narod". Usledila je tišina, mislio sam da se veza prekinula. Međutim, ponovo sam začuo Dragicu kako sasvim mirno i bez panike kaže:
Planeta u raljama radijacije
|
"Izvini, moram da prekinem, počeo je opet zemljotres, moram da isključim sve uređaje i izađem iz stana" - ispričao je Života.
Ono što je sigurno jeste da Japanci u borbi sa prirodnom i nuklearnom katastrofom sigurno neće ni suzu pustiti da je svet vidi.
- Pokazivanje emocija je kod njih nedopustivo. Poštuju tri svetinje - red, rad i disciplinu i to će im pomoći da se dignu iz pepela. Odmah posle prvih vesti o kataklizmi otišao sam u ambasadu Japana i ponudio svoju pomoć, iako sam u sedmoj deceniji života. Spreman sam da ovoga časa krenem u Japan i pomognem koliko mogu, jer, oni su to zaslužili - kaže Života Obradović.
