Arheološka mafija (4): Avarski pojas, od Srema do Strazbura
Zlatni avarski pojas pronađen u selu Divoš kod Sremske Mitrovice 1992. ponovo je u žiži interesovanja javnosti. Veruje se da je pripadao avarskom kaganu (caru) Bajanu i njegova vrednost se procenjuje na nekoliko desetina miliona evra.
Stanko Krstić iz Divoša, na čijoj su njivi braća Bogdan i Slavko Kozak pronašla pojas i umalo ga preprodala za 320.000 nemačkih maraka, posle dve decenije poziva se na zakon i traži da mu Muzej Srema, gde se pojas nalazi, isplati trećinu materijalne vrednosti pojasa. On je tužio državu još 2001. godine.
Dr Ivana Popović, arheolog i šef antičkog projekta u Arheološkom institutu Beograd, objašnjava da će teško u tome uspeti.
- Pojas je težak oko kilogram zlata, pa prema ceni plemenitog metala za njega bi se sada dobilo 11.000 evra. Ali, izlazila sam 1992. godine na Krstićevu njivu, ništa nije pokazivalo da je pojas baš tamo pronađen. Čula sam da je Krstić rešio da tuži Muzej Srema, i to Sudu za ljudska prava u Strazburu! Biće to stvarno komedija.
Dr Ivana Popović je bila sudski veštak na suđenju braći Kozak, koji su odležali mesec dana u zatvoru. Ona je dosad veštačila u tridesetak sudskih procesa protiv pljačkaša arheološkog i kulturnog blaga iz Srbije.
|
Bagerom na istoriju |
- Suđenje braći Kozak je pokazalo sve manjkavosti našeg zakona. Sve što se pronađe u zemlji ili vodi mora da se prijavi muzeju ili nadležnoj instituciji i da se ponudi njima na otkup. Ukoliko oni nisu zainteresovani ili nemaju novca, nalazač može to što je našao da proda. Ali, nažalost, u praksi ne izgleda tako. Najstrašnije je što ni naše sudije nisu upoznate sa zakonima o kulturnim dobrima, pa se ta dela ne kažnjavaju na pravi način. Osim za čuveni zlatni pojas, gde su šverceri dobili zatvorske kazne, sve ostalo se završavalo na uslovnim kaznama - objašnjava dr Ivana Popović.
Srbija je prepuna arheološki vrednih predmeta iz rimskog perioda, novca, zlatnih kopči, oružja, nakita, oruđa, posuđa... U svetu su šverc i trgovina ovim vrednim stvarima biznis koji se izjednačava po zaradi sa trgovinom ljudskim organima ili drogom. Na Zapadu muzeji ili nadležne ustanove ne štede novac kada otkupljuju od nalazača vredne arheološke iskopine. Međutim, u Srbiji nalazači dobijaju simboličnu nadoknadu.
- To je tačno. Međutim, ukoliko je nešto zaista izuzetno po svojoj kulturno-istorijskoj i umetničkoj vrednosti, traže se namenska sredstva od Ministarstva kulture i ponekad se i dobiju. Deset godina sam radila u Narodnom muzeju u Beogradu. Jednom je nađena jedna ostava srebrnog nakita iz rimskog perioda blizu Jagodine. Nakit je bio vredan. Muzej je tražio i dobio namenska sredstva od Ministarstva i otkupili smo nakit - tvrdi dr Popović.
Švercerski putevi vrednih arheoloških premeta slični su onima kojima se prenose droga ili ukradeni nakit.
- Moje iskustvo je da je prva stanica Beč. Ali u igri je i Budimpešta. Interesantno je da je Srbija tranzitna teritorija za prelazak kulturnih dobara iz Bugarske, gde su nastale i prave fabrike za izradu kopija arheoloških predmeta. Rade se i kod nas, ali su Bugari u tome maheri. Mnogo falsifikata preko Srbije ide ka Zapadu. Koliko čujem od kolega, ista je situacija u celom regionu!
K R A J
Pročitajte i:
Arheološka mafija (1): Kradljivci blaga preorali Srbiju
