Žene u Srbiji: Debela si i rođena glupa (5)
U Vlasotincu, gradu na jugu Srbije, 1996. osnovan je SOS telefon - žene protiv nasilja. Devet žena volonterski danonoćno dežura pored telefona, ali obilaze i okolna sela i pomažu ženama da se obrazuju i ostvare svoja prava. Jedna od volonterki Svetlana Šarić, nezaposleni tekstilni inženjer, gotovo svakodnevno je na terenu i dobro poznaje problematiku života žene na selu.
- Patrijarhat je duboko ukorenjen na selu i naša saznanja su poražavajuća. Žene na selu se mlade udaju za još mlađe muževe, ne svojom voljom već voljom roditelja. Udaju ih mlade da bi radile u kući i polju u novom domaćinstvu, najčešće je to i jedini cilj ženidbe seoskog momka. Neke od tih žena su polupismene ili sa četiri razreda osnovne škole, pa se vrlo brzo predaju surovom braku. Veoma je teško napraviti kontakt sa ženama zbog njihovog straha, nepoverenja i reakcije njihovih ukućana, a najčešće je razlog prezauzetost poslovima u kući, polju i oko imanja, jer su uglavnom one te koje rade i nemaju prava na svoj život.
Svetlana kaže da su se u mnogim selima škole ugasile i roditelji često svojoj ženskoj deci brane da pohađaju školu zato što smatraju da ženskoj deci škola ne treba, pa ih zato i udaju rano. Pošto su neobrazovane one i fizičko nasilje prihvataju kao uobičajeno ponašanje muževa.
Žene u Srbiji |
- Naš seljak je sklon da ženu gurne ili udari, ali je najčešće psihički maltretira. Svaka vrsta poniženja (vidi kakva si niko te neće, da te nisam uzeo ne bi se udala ), vređanja (ti ništa ne znaš, ti si rođena glupa) ili ismevanja (debela si, nikakva). Sledeći korak je prinuda (moraš da ideš kod svojih roditelja i da tražiš novac, inače ću te vratiti kući pa će ti se smejati celo selo) ili izolacija (ne smeš nigde da ideš bez mene, žene te samo uče da se svađamo). I ukućani se vrlo često okomljuju na snajku (ona je kriva za sve što nam se događa u kući, sve dok ona nije došla mi smo lepo živeli), a poslednji stadijum je pretnja ubistvom (ako odeš i kažeš nekom ili pokušaš da odeš od mene, ubiću i tebe i decu).
U srpskom selu je uobičajena ekonomska kontrola žene, njoj je uskraćeno pravo da odlučuje o bilo čemu, čak i o novcu koji je sama zaradila.
- Seoska domaćinstva su često udaljena i po nekoliko kilometara, pa je to razlog što žene ne mogu da se okupe, razgovaraju i pomažu jedna drugoj. Žene na selu su umorne od večite borbe za život i skoro svaka je odrasla pored oca nasilnika, tako da lako prihvata nasilje kao normalan način života.
KRAJ
