Žene u Srbiji: Muž bije štanglom i vilama (3)

"Kamo sreće da sam davno crkla. Ali, ne može da se crkne na zor", počinje svoju priču 67-godišnja Persa Mijajlović rodom iz Kaona kod Kraljeva.

Oteli mi i poljoprivrednu penziju: Persa Mijajlović

 

Od kako se udala 1967. godine za Miodraga trpela je batine. Mislila je da će je sin Rade zaštititi kada poraste, ali on je postao isti otac. Kada joj je Miodrag, pred kraj prošle godine, zapretio da će je ubiti, ona je konačno smogla snage da ga napusti. Socijalna radnica smestila ju je u Gerontološki centar u Jagodini.

- "Hoćeš li ti da ti polomim rebra, pa da odeš", pitao me je Miodrag kada je saznao da sam ga prijavila Centru za socijalni rad. Sin Rade, koga sam odgajala od kile mesa, nije rekao ni reč. Tada sam shvatila da u toj kući više nemam šta da tražim. Kada je socijalna radnica došla da me vozi, Miodrag je rekao da će platiti i taksi ako treba samo da već jednom odem - priča Persa kako joj je prekipelo.

Muž je tukao od prvog dana. Za njega se udala na preporuku svoje drugarice, koja je Miodragova dalja sestra. Miodrag je bio iz Grdelice kod Leskovca. Persa ga nikada pre toga nije videla.

- Sramota me je i da pričam šta mi je sve radio i govorio. Napravljen je šašav i tu nije bilo pomoći. Tako su mu i roditelji živeli. Stalno su se svađali. Takav će biti i moj sin. Koja god devojka bude čula kakvi su, neće poći za njega. A ja sam trpela batine i vređanje samo zbog tog deteta! Bila sam blesava. Da sam bila pametna pa da odem kod brata u Francusku, jer se tada moglo. Ali, đavo nije dao - vajka se Persa.

Suđenje bez vajde - Pre pet-šest godina otišli smo da plastimo seno. Ja sam spremila ručak i pošla s njim. Ne znam zašto je pobesneo čim smo stigli. Vilama mi je razbio glavu. Bila sam sva krvava. Prijavila sam ga policiji. Brala sam pečurke da bih mogla da platim advokata. Suđenje se završilo, ali Miodrag nije snosio nikakve posledice - ispričala je Persa. Policija čest gost Biserka Jakovljević Biserka Jakovljević, direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini, kaže da je pretprošle godine otvorena sigurna kuća i kroz nju je prošlo 50 žena i dece. - Svakodnevno nam stižu po dve prijave nasilja u porodici. Njihov broj se udvostručio u odnosu na isti period prošle godine. Nasilje nije baš lako dokazati, ali kada je to sigurno, žene smestimo u sigurnu kuću. Onda pričamo sa nasilnikom. I to ima efekta. A ranije je policija dolazila na njihova vrata i po 10 puta. Situacija bi se trenutno smirila, a onda bi se ponavljalo isto - objasnila je Biserka Jakovljević.

Persa je razmišljala da se razvede od Miodraga i da nastavi da živi u istoj kući, ali onda je shvatila da bi morali da dele isti ulaz i da bi se maltretiranje nastavilo. Zbog toga je odustala od te ideje.

- Krivo mi je što smo kuću pravili. Za koga sam to radila?! Svaki ručak koji sam spremila mi je preseo. Da nisam malo zarađivala prodajući pečurke, išla bih gola. Ni gumene čizme mi niko nije kupio. Čak su mi i moju poljoprivrednu penziju uzimali do dinara. Posle toliko godina služenja mužu, ostala sam bez ičega i ikoga - zaključuje Persa.

Onda je zaćutala, duboko uzdahnula, a oči su joj se napunile suzama.

- Tukao me je štanglom, vilama, pritkom, gađao čim je stigao. Kad bih pala, šutirao me je nogama, udarao pesnicama. A njegova je ruka kao malj. Stalno sam bila modra i nosila čvoruge. Tukao me je svakog dana. Govorio mi je takve gadosti da me je sramota da ih ponovim - priznaje tiho Persa.

U domu joj je dobro, kaže, jer je niko ne tuče. Samo su joj živci iskidani, pa ne može da spava.
 

Sutra - Žene u Srbiji: Za snajku nema penzije (4)