Hiljade ljudi na Đinđićevom grobu
Nekoliko hiljada građana iz Beograda ali i drugih gradova Srbije odalo je danas na Novom groblju i u dvorištu Vlade Srbije poštu premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji je ubijen u atentatu 12. marta 2003. u dvorištu zgrade Vlade Srbije.
Na grob prvog demokratski izabranog premijera Srbije cveće i vence položili su članovi porodice, državni zvaničnici i članovi Demokratske stranke, čiji je bio lider.
Do Đinđićevog groba u Aleji zaslužnih na beogradskom Novom groblju zajedno su došli supruga Ružica i sin Luka Đinđić i predsednik Srbije Boris Tadić. Prethodno je na grobu sveću zapalila Đinđićeva majka Mila.
Vence su položili ministri Dragan Šutanovac, Vuk Jeremić, Slobodan Milosavljević i drugi ministri, kao i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić.
Istovremeno, hiljade građana prošli su danas centralnim beogradskim ulicama u okviru akcije "Šetnja za Zorana" koju organizuje Liberalno demokratska partije.
Povorka građana koji nose crvene i žute ruže i sveće, krenula je od sedišta LDP-a u Siminoj ulici ka Vladi Srbije, gde predsednik LDP-a Čedomir Jovanović položiti venac na spomen-ploču na mestu ubistva Đinđića. Povorku predvode Jovanović i drugi funkcioneri LDP-a.
Saobraćaj je u centralnim beogradskim ulicama je poremećen ili zaustavljen.
Povorka je prolazila Ulicom kralja Milana oko 15 minuta.
Đindić je tog dana u 12:25 časova pogođen sa dva metka, u stomak i leđa, iz snajperske puške, u atentatu koji su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i zemunskog klana. Ubrzo je, posle operacije, preminuo u Urgentnom centru Srbije.
Atentat na premijera izvršen je iz zgrade Zavoda za fotogrametriju, koja se nalazi u ulici Admirala Geprata 14, u neposrednoj blizini zgrade Vlade Srbije.
Na premijera je pucao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, koji je, kao i Milorad Luković Legija, za ubistvo premijera pred Specijalnim sudom osuđen na 40 godina zatvora. Tu presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije.
Nekoliko hiljada građana iz Beograda ali i drugih gradova Srbije odalo je danas na Novom groblju poštu bivšem premijeru.
Poštu Đinđiću odali su Dušan Petrović, Mlađan Dinkić, Verica Kalanović, Predrag Marković, Aleksandar Vlahović, Goran Pitić, Gaša Knežević, Dragoslav Šumarac. Venac na grob Zorana Đinđića položio je i princ Aleksandar Karađorđević.
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u organizaciji DS i Fonda "Dr Zoran Đinđić", održaće se finale takmičenja "Besede u Zoranovu čast" u kojem učestvuje osam besednika, pobednika u kvalifikacijama.
U Prokuplju će se održati memorijalni turnir u malom fudbalu "Dr Zoran Đinđić". Na turniru će učestvovati 16 ekipa iz 20 odbora Demokratske stranke širom Srbije.
Prvi gradonačelnik Beograda bez komunističke prošlosti
Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1950. u Bosanskom Šamcu. Sa suprugom Ružicom, koja je pravnik, ima dvoje dece.
Studije filozofije je počeo u Beogradu, ali je bio uhapšen i osuđen na godinu dana zatvora, zajedno sa grupom studenata iz Zagreba i Ljubljane, koji su se suprotstavljali autoritarnom režimu.
Po završetku studija, nigde u zemlji nije mogao da dobije posao, pa je otišao u Nemačku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Konstanci, a u Jugoslaviju se vraća tek posle 12 godina i pada Berlinskog zida.
Napisao je više naučnih radova, preveo mnoga filozofska dela i autor je velikog broja autorskih tekstova u brojnim dnevnim listovima i magazinima.
Đinđić je sa još 12 intelektualaca 1989. godine inicirao obnavljanje Demokratske stranke, čime je i aktivno počeo da se bavi politikom, usmerenom u to doba, pre svega, protiv vlasti Slobodana Miloševića.
U januaru 1994. godine izabran je za predsednika DS, a bio je poslanik te stranke u sva tri višestranačka saziva Skupštine Srbije i u Veću republika Skupštine SRJ.
Predvodio je nekoliko opozicionih saveza u borbi protiv Miloševićevog režima, a ispred koalicije "Zajedno" je 21. januara 1997. godine izabran i za gradonačelnika Beograda, prvog koji nije bio član komunističke partije.
Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije (DOS) za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Američki nedeljnik "Tajm" je u septembru 1999. godine uvrstio Đinđića među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma.
U januaru 2001. godine postao je prvi srpski premijer koji iza sebe nema komunističku prošlost. Tada je pokrenuo proces korenitih ekonomskih i socijalnih promena.
U ekspozeu koji je podneo poslanicima Narodne skupštine Srbije naveo je da je Srbija u proteklih deset godina bila prepuštena "na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama unutar zemlje i međunarodnim interesima spolja, ali da je to vreme prošlo 5. oktobra".
"Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke, a današnji dan u simboličnom smislu razumemo kao 6. oktobar, kao početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene", rekao je tada Đinđić.
Njegova vlada oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a na kraju 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto, a naredne od još četiri odsto.
Đinđićeva vlada takođe je otpočela saradnju sa Haškim tribunalom i za vreme njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Filharmonija u Đinđićevu čast
Godišnjicu Đinđićeve smrti sinoć je obeležila i Beogradska filharmonija koncertom u Kolarčevoj zadužbini pod upravom mladog dirigenta Vladimira Kulenovića.
Na programu su bili "Kanon" Johana Pahelbela, "Simfonija br. 40" Volfganga Amadeusa Mocarta, "Pavana za umrlu infantkinju" Morisa Ravela i baletska svita "Žar ptica" Igora Stravinskog.
"Koncert Beogradske filharmonije posvećen Zoranu Đinđiću već tradicionalno se održava u nedelji kada se obeležava godišnjica njegove smrti. Sledeći ideju Zorana Đinđića da mladima treba dati šansu, na ovom koncertu svoj debi u rodnom Beogradu imao je dirigent Vladimir Kulenović," saopštila je Beogradska filharmonija.
Kulenović (31) je dobitnik stipendije Bruno Valter i kao jedan od trojice postdiplomaca primljen je na "Džulijard“, gde je pod mentorstvom šefa-dirigenta Njujorške filharmonije Alana Gilberta postavio temelje za karijeru koju munjevitom brzinom gradi u Americi, Evropi i Aziji.
Usavršavao se kod Kurta Mazura, Majkla Tilson Tomasa i Leonarda Slatkina, a nedavno je postavljen za asistenta-dirigenta Simfonijskog orkestra i Opere Države Juta u Solt-Lejk Sitiju.
Kao gost-dirigent nastupao je sa orkestrima u Kanadi, SAD i Evropi, ansamblima muzičkih festivala u Verbijeu, Aspenu, Mocarteuma u Salcburgu i sa nekim od najprestižnijih akademskih orkestara u SAD.
Prošle sezone imao je dirigentski debi u Linkoln centru sa orkestrom "Džulijarda".
