Završen prvi sastanak Beograda i Prištine

Prvi sastanak na početku dijaloga Beograda i Prištine završen je večeras u Briselu nakon više od dva sata. Susret je, uz posredovanje EU, počeo nešto posle 19 časova.

Vođe timova Beograda i Prištine, Borislav Stefanović i Edita Tahiri, stigli su u Savet EU oko 19 sati.

Stefanović je izjavio da su za Beograd najvažnija tema razgovora sa predstavnicima Prištine pitanja koja opterećuju Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Pokušaćemo da ih odmah rešimo, dok ćemo pitanja vezana za suverenitet ostaviti za kasnije faze razgovora", rekao je Stefanović.

Uoči sastanka, Stefanović je novinarima poručio da Beograd započinje razgovore sa "torbom punom predloga", dok je Tahiri više puta istakla da je reč o razgovorima dve nezavisne države i da se radi o tehničkom dijalogu.

Oči u oči: Timovi Beograda i Prištine

Stefanović je rekao da je iluzorno očekivati da se mogu izmiriti suprotni stavovi Beograda i Prištine o nezavisnosti Kosova, zbog čega je, kako je ocenio, tokom dijaloga dobro razgovarati o drugim temama.

"Pokušaćemo da ostvarimo brze rezultate koji će omogućiti našem regionu nastavak evropskog puta. Naravno da neće biti lako, biće mnogo uspona i padova, niko ne može očekivati čuda", rekao je Stefanović.

"Imamo pun kofer dobrih i novih rešenja", izjavio je on, i istakao da će teme večerašnjih razgovora biti katastri, aviosaobraćaj, telekomunikacije, predsedavanje CEFTA i izgled carinskih pečata. "To ne znači ćemo rešiti sva pitanja", dodao je Stefanović.

Na piatnje da li će tokom dijaloga biti pomenuto pitanje statusa on je odgovorio: "Status je u svemu".

Edita Tahiri je ocenila da bi "kreativnost" mogla "pomoći da se unaprede životi ljudi, ali i evropska agenda obe države".

Pored Edite Tahiri, u šestočlanoj delegaciji Prištine su njen savetnik Dren Zeka, zatim savetnik kosovskog premijera Ljirim Grajčevci, direktor Agencije za katastar Kosova Murat Meha, direktor Kosovske carine Naim Huruglica i Fljamur Keća odgovoran za CEFTA u Ministarstvu trgovine kosovske vlade, preneli su prištinski elektronski mediji.

Sudeći prema sastavu prištinske delegacije početne teme dijaloga će biti katastar, carina i trgovinski odnosi unutar sporazuma CEFTA.

Ko su pregovarači u Briselu?

Ishod dugoočekivanog dijaloga Beograda i Prištine jednim delom zavisiće i od umeća pregovarača da u prostoru omeđenom "crvenim linijama" koje su povukle obe strane - nađu primenljiva rešenja i pokažu da njihov susret nije "nemoguća misija".

Borislav Borko Stefanović

Beograd predstavlja politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije Borislav Borko Stefanović.

Pravnik po struci, Stefanović je u MSP bivše Jugoslavije ušao 2001. godine. Radio je u ambasadi u Vašingtonu od 2003. , prvobitno prateći aktivnosti Kongresa SAD.

Službu u SAD je završio 2007. kao zamenik ambasadora, a pripisuju mu se i zasluge za formiranje "srpskog kokusa" u Kongresu SAD.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić imenovao je ga je iste godine za šefa svog kabineta i političkog direktora Ministarstva.

Pregovaračke sposobnosti pokazao je u pregovorima o prodaji Naftne industrije Srbije 2008. godine, u rešavanju slučaja Miladina Kovačevića, a nedavno je u javnosti bio prisutan kao glavni pregovarač sa Izraelom o spornom ugovoru o zakupu satelita.

Stefanović je dobro pozat Briselu, svakako i zbog čin jenice da je upravo on vodio pregovore i o dolasku misije EU (Euleks) na Kosovo.

Edita Tahiri

S druge strane stola je Edita Tahiri, aktivna na političkoj sceni Kosova više od dve decenije i poznata kao bliska saradnica pokojnog Ibrahima Rugove i učesnica pregovora u Rambujeu.

Do početka sukoba na Kosovu, aktivno je učestvovala u otporu Albanaca prema
politici vlasti u Beogradu, pod okriljem Rugovinog Demokratskog saveza Kosova.

Radeći na internacionalizaciji albanskog pitanja na Kosovu, sastajala se sa tadašnjim visokim svetskim zvaničnicima - državnom sekretarkom SAD Medlin Olbrajt, šefom NATO Veslijem Klarkom, britanskim premijerom Tonijem Blerom, nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom, francuskim ministrom inostranih poslova Iberom Vedrinom.

Učestvovala je u svim fazama pregovora o Kosovu do intervencije NATO 1999, uključujući konferenciju u Rambujeu (1999) i Londonsku konferenciju (1992).

Ona je 2004. godine osnovala Demokratsku alternativu Kosova, koja je posle
opštih izbora na Kosovu 2007, postala parlamentarna stranka i članica vladajuće koalicije sa Tačijevom Demokratskom partijom Kosova.

U novoj kosovskoj vladi - izabranoj 22. februara - izabrana je za potpredsednika i zadužena za spoljnu politiku.

Robert Kuper

Dijalog se vodi uz posredovanje EU, a visoka predstavnica Ketrin Ešton je ulogu posrednika dodelila britanskom diplomati Robertu Kuperu.

Kuper trenutno obavlja funkciju savetnika u Evropskoj službi za spoljnu akciju, a pre imenovanja na ovo mesto sredinom decembra 2010, radio je kao generalni direktor za spoljne i političko-vojne poslove u Generalnom sekretarijatu Saveta EU.

Pre dolaska u Brisel, 2002. godine, ovaj britanski diplomata od karijere zastupao je vladu u Londonu u Avganistanu.

Diplomata koji je visoko obrazovanje stekao na Oksfordu i univerzitetu Pensilvanija, u britanskoj diplomatskoj službi počeo je da radi 1970. i službovao u više ambasada širom sveta, među kojima su predstavništva u Tokiju i Bonu.

Od 1989. do 1993. godine radio je kao šef odseka za političko planiranje, a
jedno vreme radio je i u Banci Engleske i kao zamenik sekretara za odbranu u britanskoj vladi.

Kao generalni direktor za spoljne i političko-vojne poslove u Generalnom sekretarijatu Saveta EU, Kuper je bio podređen Havijeru Solani, bivšem visokom predstavniku EU i radio na sprovođenju evrpske strategijske, bezbednosne i odbramene politike.
Od 2007. je član i Evropskog saveta za spoljne poslove.

Tomas Kantrimen

U dijalog će biti uključene i SAD, koje će predstavljati zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Tomas Kantrimen.

Reč je o diplomati sa višegodišnjim iskustvom, koji je diplomatsku karijeru počeo u američkoj ambasadi u Beogradu 1982. godine.

Kantrimen, poliglota koji govori srpski jezik, radio je i u ambasadama SAD u Egiptu i bavio se bliskoistočnim pitanjima.

Trajković: Očekujem kompromisna rešenja   Predstavnica Srba u Skupštini Kosova Rada Trajković izjavila je da od Beograda i Prištine očekuje kompromis i kreativna rešenja koja bi trebalo da dovedu do stabilnosti u regionu.   Rada Trajković "Očekujem kompromis i kreativna rešenja koja će dolaziti iz Prištine i Beograda kako bi sve u regionu moglo da profunkcioniše što bi vodilo ka stabilnosti ovog dela Evrope", kazala je Trajković agenciji Beta.   Prema njenim rečima, dijalog treba da smesti i pozicionira prostor Kosova i Metohije u regionu kako ne bi bilo problema u finkcionisanju regionalnih organizacija.   Trajković je podsetila da sporazum CEFTA, koji definise jedinstvenu zonu slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi, čeka brzo rešenje, kao i oblast telekomunikacija, struje i carina.   "I ovaj dijalog će kao i sve vrste razgovora, karakterisati povremena veća neslaganja i pritisci Evropske unije koja želi sebe da promoviše kao medijatora", rekla je  Trajkovićeva koja je i direktorka Doma zdravlja u Gračanici.   Trajkovićeva je, međutim, rekla da nije optimista i da nema velika očekivanja od dijaloga koji će, kako je navela, trajati dugo.   "Mislim da će brzo doći do normalizacije situacije na polju putnih isprava, tablica, železnica, jer to nisu teme koje ne mogu da donesu rešenja", kazala je ona.   Ona je ocenila da je rezultat dijaloga najviše potreban međunarodnoj zajednici a da Prištini, koja u vladi nema albansku većinu, odgovora status kvo.   Trajković je rekla da smatra da bi premijer Kosova Hašim Tači mogao da opstruiše pregovore jer je svestan da Srbiji dijalog znači više zbog kandidature za EU i zato što ne bi hteo da radi na jačanju pozicije Beograda u evropskim integracijama. Suroi: Nije jasno šta Kosovo dobija dijalogom Prve reakcije kosmetskih Albanaca na početak dijaloga predstavnika Beograda i Prištine u Briselu ističu u prvi plan bojazan da će započeti proces ići na njeihovu štetu, i da odgovornost za to treba da snose nihovi politički lideri. “Pregovarački proces koji je danas aktuelan, izgrađen je na takav način da će Srbija na kraju dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, dok je za Kosovo totalno nejasno šta može dobiti iz ovog procesa”, rekao je TV stanici “Alsat” prištinski publicista Veton Suroi. On je kazao da se takav razvoj događaja odvija krivicom kosovskih političkih  lidera. Vođa Pokreta za ujedinjenje Avni Klinaku naveo je da početak "tehničkih razgovora" između Prištine I Beograda “veoma loša vest za Kosovo”. "Ti tehnički razgovori će neminovno imati političke posledice za građane Kosova severno od Mitrovice, za Preševo, Bujanovac i Medveđu i ceo albanski narod”, naveo je Klinaku u saopštenju i ukazao da razgovori počinju bez minimalnog konsenzusa političkih snaga na Kosovu. “To će imati posledice u razvoju ionako krhke demokratije na Kosovu. Zaobilaženje Skupštine, u proceduri priprema za pregovore potpuno degradira kosovski parlament”, smatra Klinaku. On ističe da će tehnički razgovori imati ozbiljne posledice u onako napetoj situaciji na Kosovu, ne isključujući pogoršanje bezbednosti na Kosovu. Pokret za ujedinjenje, podvukao je Klinaku, se protivi razgovoru Beograda i Prištine. Protiv dijaloga su se juče u Skupštini Kosova izjasnili i poslanici pokreta “Samoopredeljenje”, koji su u svom nacrtu rezolucije naveli niz uslova za početak dijaloga. Samoopredeljenje za početak dijaloga sa Beogradom traži da vlast u Srbiji prizna nezavisnost Kosova, da se izvini Kosovu zbog ratnih zločina, plati odštetu i preda posmrtne ostatke oko 1.800 Albanaca, da prestane da podržava institucije Srba na Kosovu i da prestane nasilje nad Albancima u Preševskoj dolini, da vrati 1.200 umetničkih dela pokradenih za vreme rata, da prestane da finansira svoje instituije na Kosovu, nazivajući ih paralelnim.