Šta žene imaju od 8. marta?
Vek borbe za ravnopravan položaj ženama je doneo bolje pozicije u političkim strankama, vlasti i biznisu, ali i dalje ne učestvuju ravnopravo kada se odlučuje, zarađuju manje od muškaraca, a "samo odabrane" dolaze do rukovedećih funkcija.
Položaj žena u kompanijama, politici i državnim institucijama se, tvrde sagovornici za beogradske agencije, ipak popravlja, mada pravo na ravnopravno učešće oba pola u procesima odlučivanja i vlasti, kao i izjednačen položaj prilikom zapošljavanja nije ostvaren u punoj meri.
Žene u parlamentu čine 21,6 odsto, u Vladi Srbije 18,5 odsto, zauzimaju nešto manje od polovine pozicija pomoćnika ministara, a među državnim sekretarima ih je 22,7 odsto, iako su pripadnice "lepšeg pola" većinsko stanovništvo i čine 51,4 odsto populacije.
Političku volju da se izgradi i unapredi rodna ravnopravnost u velikoj meri "koče" stereotipi.
Zašto se slavi 8. mart kao Dan žena
Klara Cetkin
Dan 8. mart ustanovljen je za praznik žena na inicijativu liderke ženskog radničkog pokreta Klare Cetkin na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena socijalista u Kopenhagenu 8. marta 1910. godine. Godinu dana kasnije više miliona građana širom sveta tražilo je da žene dobiju pravo glasa, obrazovanja, pravo na rad, ali i mogućnost zauzimanja javnih položaja. Praznik pripadnica lepšeg pola počeo je da se obeležava u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909. godine i njujorši marš više od 15.000 žena godinu dana ranije, koje su tražile kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. |
Prema oceni poverenika za zaštitu ravnopravnosti Nevene Petrušić u institucijama vlasti, u odnosu na period s početka 2000. godine, došlo je do izvesnih pozitivnih pomaka, ali rezultati još uvek nisu zadovoljavajući.
Posle izbora 2000. godine u Skupštini Srbije je bilo 12,4 odsto žena, a sada, nakon propisivanja obaveze za manje zastupljen pol u Zakonu o izboru narodnih poslanika, u skupštinskim klupama sede 54 dame.
Prvo obeležavanje
Dan žena prvi put je obeležen 1911. godine u Austriji, Nemačkoj, Švarcarskoj i Danskoj, a demonstracije radnica održavale su se u skoro svim većim evropskim gradovima, svake godine do 1915. godine i širenja Prvog svetskog rata. Glavni zahtev tih marševa bio je da evropske zemlje konačno uvedu univerzalno pravo glasa. |
"U lokalnim skupštinama posle izbora 2000. godine bilo je manje od sedam odsto žena, a uvođenjem obavezne kvote za manje zastupljen pol, posle lokalnih izbora 2004. zastupljenost žena povećala se na 21,3 odsto", kazala je ranije Petrušić za beogradske agencije.
Na parlamentarnim izborima 2008. godine sve stranke, koalicije i grupe građana su ispunile zakonsku obavezu da na listi imaju 30 odsto kandidata ženskog pola, ali žene u parlamentu trenutno čine trećinu samo u poslaničkom klubu Nove Srbije (tri od devet).
Predsedničke funkcije u političkim strankama većinom su rezervisane za muškarce, a da izuzetaka ima potvrđuje primer lidera Narodne partije - Maje Gojković.
Većina partija je, pak, damama namenila potpredsedničke "fotelje".
Slična je situacija i u privredi - među zaposlenima je sve više žena, ali ne i na rukovodećim funkcijama. U Uniji poslodavaca Srbije kažu da se položaj žena, u odnosu na prethodne godine, popravio, jer pripadnice lepšeg pola intenzivno rade na svom obrazovanju, edukaciji i stalnom usavršavanju.
"U zdravstvu, sudstvu, obrazovanju, socijalnoj zaštiti i farmaciji, položaj žena je prilično
8. mart crveno slovo
U Srbiji se Dan žena obeležava od 1914. godine, a sutra će, kao što je to bio slučaj i proteklih godina, biti obeležen nizom manifestacija u zemlji.
|
izjednačen, ako ne i povoljniji u odnosu na muškarce", navela je direktorka Sektora za pravne poslove Unije Nataša Zavođa, koje je ukazala da su i pored velikog broja zaposlenih žena, na rukovodećim mestima češće muškarci.
Istraživanje "Infostuda", sprovedeno krajem prošle godine, pokazalo je da žene u Srbiji zarađuju 8,5 odsto manje od muškaraca na istim pozicijama.
Razlika je veća u privatnim i stranim, nego u državnim i domaćim firmama, pokazuje istraživanje u kome svaki peti ispitanik smatra da ona nije opravdana, dok 41 odsto njih navodi da muškarci dobijaju više povlastica za isti uložen trud.
Mogući razlog za razliku u zaradi, prema istraživanju je, uverenje da žene ređe dobijaju šansu da napreduju, jer se svakog časa mogu odlučiti da zasnuju ili prošire porodicu i napuste kompaniju, kao i porodiljsko odsustvo na koje gube najmanje godinu dana u građenju karijere, pa sporije i napreduju.
Prema rečima Zavođe, da bi žena izgradila karijeru mora, pre svega, da bude dobro organizovana, ali i da potraži podršku roditelja ili bebi sitera, koji bi je odmenili u delu porodičnih obaveza.
"Generalno je potrebno da žene ulože dosta napora i prilično rade na karijeri, da bi obezbedile isto ili bolje mesto, od kolege jačeg pola. Žena, pored karijere, mora da zadovolji i tradicionalnu ulogu majke, domaćice ili kćerke", dodala je ona.
Međunarodni Dan žena ove godine u Srbiji i u svetu biće obeležen po stoti put. Tom prilikom, ne samo u Beogradu nego i u ostalim gradovima u Srbiji biće organizovani koncerti povodom ovog praznika.
Beograđanke: Zadržala se samo tradicija darivanja
Beograđanke smatraju da se simbolika 8. marta, Dana žena, promenila i da se od nekadašnje euforije zadržala samo tradicija darivanja lepšeg pola, pa u skladu sa tim turističke agencije nude brojna osmomartovska putovanja, a cvećari i trgovci očekuju povećanu prodaju.
Mlade Beograđanke podržavaju originalne poklone, ali misle da je emancipacija naškodila ženama, koje osim kućnih poslova, karijere, sada uče da brinu o automobilima i majistorišu po kući. Dan žena vezuje se uglavnom za karanfile i ruže, pa svi muškarci koji žele da, barem jednim cvetom, obraduju svoje majke, supruge, sestre i prijateljice, treba za to plate od 80 do 300 dinara, u bilo kojojoj prestoničkoj cvećari ili na pijaci. |
