Vožnja smrti po vranjskoj bolnici

Za smrt svog sina, 18-godišnjeg Marka Garašanina, učenika trećeg razreda Srednje tehničke škole, koji je 9. maja 2006. godine uveče pao sa spomenika kod Učiteljskog fakulteta u Vranju, otac Srđan i dan-danas, okrivljuje dežurnog lekara na hirurškom odeljenju Zdravstvenog centra u Vranju.

Marko Garašanin

 Srđan Garašanin kaže da je hirurgu Miodragu Stojkoviću trebalo punih pet sati da shvati ozbiljnost Markove povrede, pa da se odluči da ga pošalje u Niš.

Pre toga, napominje Garašanin, njegovog sina su čitavu noć šetali sa jednog na drugo odeljenje, što je dodatno zakomplikovalo njegovu povredu glave.

Doktor Stojković je odbio krivicu, sa obrazloženjem da su po prijemu na odeljenje sve Markove životne funkcije bile očuvane, te da ništa nije nagoveštavalo tragičan ishod. Marko je sa spomenika pao oko devet uveče.
 

Njegovi drugovi sa kojima smo razgovarali kažu da je pentranje na spomenik, visok nekoliko metara, bila neka vrsta muškog rituala. Posle kobnog pada Marka su odmah u hitnu pomoć odvela njegova dva drugara. Posle desetak minuta, stigli su mu i roditelji.
 

Kobni spomenik u Vranju

 

"Marko je povraćao krv i žalio se na bolove u glavi i kičmi. Odatle su ga poslali na rendgen gde je sestra zaključila da nema preloma. Važno je napomenuti da na tom odeljenju nije bilo dežurnog lekara, pa je zato snimanje uradila medicinska sestra. Bolničar sa prijemnog odeljenja, koji je sve vreme bio sa nama, kao i sestra na rendgenu, videli su da je Marko povraćao krv. Sa snimcima smo otišli kod neurologa koji je odredio terapiju i uputio nas na hirurgiju. Marko je sve vreme bio svestan i uporno svim doktorima ponavljao da je pao na glavu. Na hirurgiji ga je posle 15 minuta pregledao doktor Miodrag Stojković. Prisutno osoblje sve vreme razmenjivalo je sumnjive poglede. Posle nekog vremena doktor nas je ponovo vratio na prijemno uz reči da Marko mora tamo da primi terapiju. Posle novog truckanja u kolicima stigli smo, ali su se na prijemnom čudili što su nas vratili samo zbog infuzije. Gledali su beli čaršav koji je bio pun krvi", priča Srđan.

Marko je dobio pojačanu dozu infuzije, da bi oko ponoći kolicima ponovo bio vraćen na hirurgiju, gde su mu opet uključili infuziju i izmerili krvni pritisak koji je varirao i bio dosta visok. Dete je sve više bledelo. Hirurg je rekao da to nije ništa strašno i dao mu injekciju klometola, koja je kod Marka izazvala kontraefekat. Sutradan su nam drugi doktori rekli da se ta injekcija daje za mučnine i povraćanja iz želuca, ali da mozak nadražuje", navodi Srđan.

Otac Srđan Garašanin

Hirurg je tek oko pola sata posle ponoći ponovo pozvao neurologa, koji je rekao da dete što pre treba poslati u Niš jer mu je stanje mnogo gore nego po prijemu. Uz to, navodi Srđan, krvarenje na usta se pojačalo, a glavobolja postala nesnosna.
 

"Marko je zapomagao od bolova. Hirurg Stojković je sa neurologom Bobikom odlučio da pozove dežurnog rendgenologa, koji je od kuće došao odmah, oko pola dva. Posle snimanja rekao nam je da dete na desnoj strani ima vidljiv hematom i naprsnuće lobanje. Dodao je da je hitna operacija u Nišu neizbežna. Sve je to napisao i sa snimcima nas vratio na hirurgiju. Bila je to šesta vožnja kolicima te noći po krugu bolnice. Dete je sve vreme bilo svesno, ali mi, njegovi najbliži nismo ni bili svesni da nam dete umire truckajući se u kolicima, u teškim mukama i bolovima", priča kroz suze Srđan.
 

Kola hitne pomoći bila su spremna oko pola tri. Marko više nije mogao da prepozna roditelje. Umro je na putu za Niš, negde kod Vladičinog Hana. Srđan je sa šurakom za Niš krenuo desetak minuta posle hitne pomoći.
 

"Kada smo stigli na neurohirurgiju u Niš, rekli su nam da nikakav pacijent iz Vranja nije stigao. U međuvremenu, pozvali su nas od kuće i rekli da u Hanu preuzmemo telo našeg sina. Nismo mogli da verujemo, u krugu bolnice kola smo tražili pola sata. U Hanu me je čekao najteži trenutak u životu. Sina sam kući vratio mrtvačkim kolima".