Usvojena Martijeva rezolucija u PS SE

Parlamentarna skupština Saveta Evrope, sa 169 glasova za, usvojila je Rezoluciju o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu i Metohiji, koju je predložio specijalni izvestilac Dik Marti. Od 19 amandmana koji su podneli Albanci prihvaćen je samo jedan, pa je naziv rezolucije promenjen u "Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu".

Marti dodao i dva amandmana na svoju rezoluciju

 

Za Rezoluciju je glasalo 169 od 191 prisutnog poslanika. Prethodno je Dik Marti poslanicima PS SE predstavio svoj izveštaj o organizovanom kriminalu na Kosovu i Metohiji, u kojem je bivši premijer Hašim Tači opisan kao "šef mafije".

"Mi smo čuvari vrednosti. I zbog toga moramo da se borimo za istinu", rekao je Marti, navodeći da je Savet Evrope "oduvek bio mesto na kojem se branio stav da se o ljudskim pravima ne može pregovarati niti se smeju žrtvovati".

Predstavljajući izveštaj, Marti je rekao da je bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte prikupila gomilu dokaza, iako su njeni istražitelji bili suočeni sa brojnim teškoćama, uključujući i pretnje.

"Nema pravde bez istine, i nije skandal ovaj izveštaj, kako mnogi tvrde, već je skandal politički oportunizam koji je nadjačao pravdu", rekao je Marti.

Usvajanje rezolucije znači da će međunarodna zajednica pokrenuti obimnu istragu o navodima iz izveštaja, među kojima su optužbe da je "Drenička grupa" Hašima Tačija bila uključena u trgovinu ljudskim organima, ali i ubistva, otmice, trgovinu drogom, belim robljem, oružjem.

Parlamentarna skupština u rezoluciji ističe značaj obezbeđivanja svih uslova Euleksu da nastavi istragu "ne uzimajući u obzir pozicije koje imaju mogući osumnjičeni".

Euleks bi trebalo da učini sve da "rasvetli nestanak ljudi, indikacije o trgovini organima, korupciji i sponi između organizovanih kriminalnih grupa i političkih krugova", kao i da obezbedi zaštitu svedoka na Kosovu i Metohiji.

Albanci dali 19, Marti dva amandmana

Rezolucija o ljudima, ne o politici: Dik Marti

 

Na Nacrt rezolucije o nehumanom postupanju prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosmetu podnet je ukupno 21 amandman, od čega je sam Marti podneo dva amandmana.

On je predložio da se u Nacrt rezolucije ubaci paragraf u kojem se traži razjašnjenje kompetencija Euleksa ili nekog drugog međunarodnog sudskog tela kojem će biti dat mandat da prati istrage, tako da njihova teritorijalna i vremenska jurisdikicja bude priznata za sve zločine povezane sa sukobom na Kosmetu.

Drugi amandman Martija i trojice poslanika odnosi se na promenu paragrafa u kojem je bilo navedeno šta treba da urade "albanske vlasti i administracija". On sada posebno poziva albanske vlasti da sarađuju sa Euleksom i pruže podršku istragama oko logora na severu Albanije, dok se administracija Kosmeta poziva da bezrezervno sarađuje sa Euleksom ili nekim drugim međunarodnim telom koje ima mandat da sprovodi istragu o zločinima.

Od 19 amandmana koji su podneli Albanci prihvaćen je samo jedan, pa je naziv rezolucije promenjen u "Istraga optužbi o nehumanom tretmanu ljudi i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu".

Ostale amandmane zajednički su podneli poslanici iz Albanije, Turske, Gruzije i jedna poslanica iz Makedonije, i oni se uglavnom odnose na izbacivanje iz Nacrta rezolucije specifičnih odrednica, kao što su pominjanje klinike na albanskoj teritoriji kod mesta Fuše Kruje, kao i reči "dokaz" ili tvrdnji da postoje dokazi o zločinima.

Poslanik iz Albanije Ilir Rusmali pozvao je poslanike da usvoje predložene amandmane kako bi rezolucija Dika Martija bila uravnotežena i zasnovana na činjenicama. "Rezoluciju treba učiniti manje propagandnom, a više činjeničnom", rekao je Rusmali.

Rezolucija o zaštiti svedoka preduslov za efikasnu istragu

Ermira Mehmeti Devaja iz Makedonije ocenila je da su neke izjave u izveštaju pristrasne i kontradiktorne. Postavljajući pitanje da li je cilj izvestioca Martija dostizanje pravde ili je imao neke političke ciljeve, ona je rekla da je cilj da se Kosovo i Metohija približi standardima SE.

Sutra će se pred evropskim parlamentarcima naći i drugi izveštaj o Kosmetu, onaj o zaštiti svedoka, bez kojeg je istraga o navodima iz Martijevog dokumenta unapred osuđena na propast. U tom izveštaju, koji je načinio Žan Šarl Gardeto, navodi se da su ljudi koji se usude da svedoče na Kosovu i Metohiji na meti pretnji i napada, kao i da su u procesu protiv Ramuša Haradinaja dva svedoka ubijena.

Predstavnici parlamentarnih grupa podržali su Martijev izveštaj i naglasili da bi trebalo sprovesti nepristrasnu i objektivnu međunarodnu istragu o svim navodima iznetim u njemu.

U rezoluciji, koju je Marti podneo Savetu Evrope, od međunarodne zajednice, vlasti u Beogradu, Prištini i Tirani se traži da preduzmu konkretne mere kako bi se rasvetlili zločini tokom i posle sukoba na Kosmetu.

Peticija protiv rezolucije   Albanci iz regiona složno protiv Martija Generalnom sekretaru Saveta Evrope Torbjornu Jaglandu predata je peticija organizacija bivših boraca takozvane OVK, protiv navoda iz izveštaja Dika Martija o trgovini organima nestalih kosovskih Srba, sa preko 230.000 potpisa. Delegacija organizacija nastalih iz OVK, koju predvodi Muhamed Džemailji, sastala se sa različitim grupama poslanika u Parlamentarnoj skupštini SE i zatraživši da se izjasne protiv rezolucije sačinjene na osnovu tog izveštaja, preneli su prištinski mediji. Vođe organizacija bivše OVK, Džemajlji i Džavit Jašari, kao i njihovi saradnici, protestovali su u podne ispred sedišta Saveta u Strazburu. Tokom protekle tri nedelje ove organizacije sa Kosmeta, iz Makedonije i iz Preševa i Bujanovca, sakupljale su potpise za peticiju protiv Martijevih navoda. Peticija je potpisivana na Kosovu, u Makedoniji, Preševu, Bujanovcu i Albaniji.