Pobrkali leševe zbog Slobe
Ponovnom ekshumacijom 77 osoba stradalih u sukobima na Kosovu i Metohiji, utvrđeno je da je 13 tela pogrešno identifikovano. Reč o posmrtnim ostacima Albanaca koje su ad hok timovi Haškog tribunala ekshumirali 1999. i 2000. godine i pod imenom i prezimenom predali porodicama.
Veljko Odalović, predsednik Republičke komisije za nestala i kidnapovana lica, kaže da su sumnju u to da su nekim porodicama umesto tela njihovih članova predavani ostaci drugih osoba, pobudila neuspešna nastojanja da se u prištinskoj mrtvačnici identifikuje 413 tela.
Tela u prištinskoj mrvtačnici dugo su predmet identifikacije. Očekujete li da će se uskoro utvrditi njihov identitet?
- Najveći problem je što toliko dugo za veliki broj tela nema pozitivne identifikacije. Moguće je da je došlo do greške kada su se tela identifikovala klasičnom metodom, i upravo zato su rađene reeshumacije. Svi koji pokušavaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih su dali krv, a nemamo poklapanja identiteta, a opet je izvesno da je reč o osobama nastradalim tokom sukoba na KiM. To pitanje mora biti rasvetljeno.
Zamerate timovima Haškog tribunala da su posao identifikacije žrtava radili na
Ko su pogrešno sahranjene osobe
|
brzinu, te da je zato došlo do greške?
- Timovi iz Haga su radili brzo kako bi prikupili što više dokaza za proces protiv Slobodana Miloševića i nekoliko generala iz Srbije. Uzrok je i veliki broj ekshumiranih tela, ali i identifikacija samo na osnovu odeće i stvari nađenih u grobnici. Taj posao je trebalo da obave na odgovorniji način. Mi insistiramo da se njihove arhive još jednom prečešljaju, i da se preispita identifikacija koju su obavili. Moramo svi zajedno da pomognemo. Odgovornost je i na njima da objasne porodicama koje su izgubile svoje najmilije, sve činjenice.
Kada će početi pregovori Beograda i Prištine o nestalima. Zašto očekujete da će oni biti uspešniji od dosadašnje komisije koja se tim poslovom bavila?
- Duboko sam ubeđen da pregovori moraju da počnu što pre i da je tema nestalih jedna od najvažnijih, preduslov za stabilizaciju i u Srbiji, i u regionu. To je prilika da i Beograd i Priština razgovaraju u punom kapacitetu, ali i da se zatraže otvaranja svih arhiva - arhive Tribunala u Hagu, arhiva Kfora, Oebsa, ali i iz Kristofera Vokera, odnosno komisije za verifikaciju, jer se iz tog perioda više od 130 lica vode kao nestali.
