Joška Broz - komunista po krvi
Dok istoričari i dan-danas ne mogu da odrede tačan datum kad se raspala Jugoslavija, sa Dedinja se iznenada ponovo začulo "Druže Tito, ljubičice plava, ti se boriš za narodna prava...". Odbor za osnivanje Komunističke partije, predvođen Josipom Joškom Brozom, predao je u Beogradu Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu 12.000 potpisa za ponovno osnivanje nekad jedine jugoslovenske političke stranke.
Poznat više kao kafedžija, a manje kao Titov unuk, Josip Joška Broz izrazio je želju da ujedini sve leve snage u Srbiji.
"Mi ćemo braniti lik i delo Josipa Broza Tita, kao i tekovine narodno-oslobodilačke borbe i insistirati na pomirenju naroda. Nema više živih ni partizana ni četnika, dajte da pomirimo narod i krenemo u borbu za bolji život".
Joška je rođen slobodarske 1947. u Beogradu u braku Titovog sina Žarka i Tamare Veger, a izgleda da od sve dece ima najjače dedine gene, jer se i sam ženio četiri puta.
Ima dva sina Nebojšu i Viktora, tri unuka - Luku, Filipa i Lazara, ali i ćerkicu Tamaru, koja je napunila četiri godine.
Joška pripada takozvanom beogradskom delu porodice Broz. U Beogradu živi i njegova rođena sestra Zlatica (1949) nekada civilno lice u JNA, sada penzionerka. Polusestra Joške i Zlatice, Svetlana Broz (1955), najmlađa Titova unuka i najmlađa Žarkova ćerka (iz trećeg braka sa Zlatom Jelinek), doskora je živela u Beogradu i bila zaposlena na VMA, kao kardiolog internista.
Imao je samo tri, a njegova sestra Katica dve godine kada su im se roditelji rastavili i otišli svako na svoju stranu, a njih su preuzeli deda Tito i njegova supruga Jovanka.
Odrasli su uz Tita do 15. ili 16. godine, a Joška kaže da Tito nikada nikoga od njih nije udario. "Najviše smo se igrali sa decom dveju žena koje su nas čuvale, u školu smo išli bez telohranitelja i ni po čemu se nismo izdvajali i razlikovali od drugih mališana. Tita sam zvao dedek. Imao sam 17 godina kad sam vozio vespu niz ulicu Teodora Drajzera. Zaustavio me je policajac i zatražio dokumenta. Tek sam dobio ličnu kartu i predam mu je ponosno. Kad vide moje ime Josip Broz, viknu: "Odakle ti ova lična karta?". Ja kažem da je moja, a on mi zavali šamarčinu i dreknu: "Što lažeš, bre!"
Joška baš nije voleo škole, pa ih je promenio nekoliko. U gimnaziji je imao sedam jedinica, pa je Titov unuk kao od šale ponavljao prvi razred. Na kraju je završio u mašinskoj školi.
Sem što jedini nosi Titovo ime, priča se da od sve unučadi Joška ima najviše njegovog. Lice, razboritost, smirenost i, više od svega, oči. Živopisna Joškina biografija kaže da je bio šumar, lovac, metalostrugar, policajac i na kraju privatnik. Godinama je bio Titov pratilac u lovu i nadzornik njegovih lovišta, a zatim se kao policajac u antidiverzantskom vodu brinuo za dedinu bezbednost sve do 4. maja 1980.
U svojoj kultnoj kafani "Čuburska lipa" oživeo je jedan čaroban svet starog vremena. Nepopravljivi jugonostalgičar od svega je najviše ponosan na svoje čuveno prezime, koje mu nije dozvoljavalo da napravi "baš toliko gluposti koliko je želeo".
Oni koji ga znaju kažu da je mnogo nasledio od Tita, ali ne materijalno. Od dede mu je ostao ručni sat "bulova", lovački karabin i volja da nastavi njegovim stopama.
U politiku je ušao nakon policijske akcije "Sablja", pokrenute nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića. Tada su sve novine objavile da je njegov sin Nebojša, praunuk Josipa Broza Tita, član terorističke grupe, uz spominjanje eksploziva i droge. Pošto niko nije objavio da je Nebojša pušten nakon 26 dana zatvora zbog pištolja koji je prijatelj ostavio kod njega, i da je dobio samo uslovnu kaznu, podstaklo ga je, kako kaže, da krene putem politike.
Koaliciju Radnička budućnost Srbije činile su četiri stranke: Radnička stranka Jugoslavije, Ekološka stranka Vojvodine, Srpska nacionalna socijalistička stranka radnika, nezaposlenih, penzionera i seljaka i Jugoslovenska stranka dobre volje. Vođe tih partija odlučile su da pažnju birača privuku prepoznatljivim imenom - Joške Broza. Na predizbornim plakatima nalazili su pred izbore te 2003. godine likovi Tita i Joške, uz slogan "Gde ja stadoh
ti produži
"
Danas se Joška Broz sprema da ujedini sve komunističke partije iz zemalja bivše Jugoslavije, ali i one u regionu. Dane provodi u svom restoranu, koji je kao ponosan unuk nazvao po dedi i ponovo je zaljubljen, sada u ćerku Tamaru, koju je dobio sa Dalidom, u četvrtom braku. Prvu ženu je upoznao na igranci dok je radio u Osijeku, a četvrta mu je za jednu Novu godinu "sama ušetala u kafanu".
Kao i njegov deda, Joška je strastveni lovac, ali samo na sitnu divljač - zečeve, fazane i srndaće. Kaže da ga ljudi saleću da napiše knjigu o "dedeku", a on uzvraća da je lenj i da ne ume tako dobro da piše. Možda je prvi korak osnivanje komunističke partije.
