Bez ovoga smo stvarno mogli u 2010.
I kako da čovek ne čeka da joj vidi leđa kad se na društvenom planu ništa pametno u toj 2010. nije desilo. Huliganu su nas predstavljali u svetu (što nije popravilo sliku koju su stvorili političari), kao poznate ličnosti su nam poturani polupismeni marginalci, a feministkinje opet trošile pare na gluposti. Mi smo izabrali tri događaja bez kojih je Srbija svakako mogla da pregura još jednu u nizu tranzicijskih godina. To, s druge strane, ostavlja nadu da će 2011. godina - biti bolja. Carpe diem!
Šta je u glavi ispod fantomke?
Ponovo smo pokazali koliko smo jaki i to na fudbalskoj utakmici Srbija-Italija u Đenovi, gde je sa tribina, iz najvijačkog grotla, iznedreno novo lice naslovnih strana evropske štampe - Ivan Bogdanov. Izgleda da je, poput mnogih, uspeo lakše da u belom svetu izađe iz anonimnosti i postane poznat (još je u italijanskom zatvoru) nego su svom selu.
Ogromni čovek sa tetovažama po rukama i fantomkom na glavi, koji skače i kida zaštitnu mrežu da bi se na kraju na nju popeo, počastio je sve redom srednjim prstom. Od tada je dobro poznat i kod nas, posebno policiji. Džangrizavi Italijani su mu dali nadimak Grozni.
Vest je vrlo brzo stigla u Srbiju, i tako je anonimni Coi postao "bruka nacionale" Grozni, zbog koje se i predsednik Tadić morao da izvini.
Svi oni koji su performans Ivana Groznog gledali na televiziji pitali su se šta je u glavi ispod fantomke, jer su tetovaže toliko očigledne i "srpske“ da će ga svako prepoznati. To se i dogodilo ubrzo pošto je meč prekinut, a divljanje se preselilo na ulice Đenove.
Osim nereda, Italijanima je, izgleda, najupečatljivije bilo konstantno podizanje srednjeg prsta, od čega su napravili sprdnju u jednom od svojih zabavnih programa. Cela Italija se nam smejala, a skoro 60 miliona ljudi, priznaćete, nije malo.
Kako nam se desio Ekrem?
Bilo da redovno gledaju "Farmu“ ili ne, ljudi se pitaju kako je moguće da neko sa vokalnim sposobnostima i više nego skromnim izgledom poput Ekrema Jevrića postane TV zvezda. Otkrili smo ga pre godinu dana na Jutjubu kako peva kakofoničnu melodiju "Kuća, pos’o“, smejali se i njegovom glasu i njegovom stasu, i slali jedni drugima linkove pesme koja opisuje život skoro svakog zaposlenog imigranta. Eto, tako smo od nepismenog Pljavljanina koji arbajtuje u Njujorku napravili medijsku zvezdu.
Svojim ispadima na "Farmi" postao je sinonim za nepismenost, nehigijenu, samoživost, lakovernost, frustriranost i mnoge druge negativne osobine za koje je njegovo ime Ekrem Jevrić u čaršiji postalo sinonim.
Uostalom, možete li da se zamislite da ližete tuđa stopala uživo u TV programu, želite decu sa "Vendijem“, 'vatate Bokija 13, mazite političara Marjana Rističevića, bauljate i padate mrtvi pijani po livadama i to sve ne obazirući se kako će da reaguju vaša žena i deca?
Ne znamo koliko će produkcija "Farme" zaraditi novca od ovog rijalitija, ali je ovaj serijal mogao da pretera bez Ekrema. Nama stvarno nije trebao, mada i ostali učesnici nisu daleko. U stvari, mogli smo i bez "Farme".
Vrhunac ljudske zaludnosti - sise za na čelo
Osim što je bio dnevna vest, ne zna se da li je ovaj suludi patent feminističkog pokreta ikada igde zaživeo. Mi bar nismo bili o tome obavešteni. I to se nije desilo ovde u Srbiji. Kod nas većina žena traži da im muškarci gledaju u dekolte.
Ljudska dokolica ili frustracija, ne zna se šta je iniciralo nastanak "Sisa za na čelo". Pokušavam da zamislim sebe kako sa veštačkim sisicama na glavi odlazim kumovima na slavu ili dečiji rođendan.
Bez ovoga bismo svakako preživeli 2010. godinu, a novac iskorišćen za ove budalaštine mogao je da se utroši tamo gde je potrebniji. Recimo, za ugradnju silikona.
