Fejsbuk/Vikiliks: Čije su tajne opasnije?
Uredništvo magazina "Tajm" imalo je sve spremno da Džulijana Asanža proglasi za ličnost godine. Spremne su bile fotografije, naslovna stranica, napisana propratna priča, odluka se poklapala sa mišljenjem čitalaca u onlajn anketi koji su ubedljivom većinom glasali za Asanža, a onda je sve palo u vodu. Priča je povučena, list takoreći vraćen iz štampe iako je već objavljena odluka da je Asanž čovek koji je obeležio 2010. godinu. Naprasno je odlučeno da se na naslovnici nađe Mark Cukerberg, pokretač društvene mreže Fejsbuk.
Čemu takav obrt u poslednji čas, zapitali su se mnogi koji godinama prate "Tajmov" izbor? Objašnjenje je - odluka Cukerberga da polovinu od svojih 6,9 milijardi dolara ličnog bogatstva pokloni humanitarnom fondu koji su osnovali Bil Gejts, čelnik Majkrosofta i Voren Bafet, investicioni bankar.
Možda je "Tajm" bio pod političkim pritiskom da asanžu ne daje publicitet koji bi bio guranje prsta u oko američkoj administraciji, ali, zapravo uopšte ne bi pogrešili da su stavili Asanža. Zapravo Džulijan Asanž i Mark Cukerberg, odnosno Vikiliks i Fejsbuk imaju mnogo toga sličnog.
Smatra se da je Vikiliks napao vladu SAD, da odgovornost za prvorazredni skandal ne leži na Asanžu, već na diplomatama koje pišu to što pišu. Da bi dokazao da je Fejsbuk opasan po privatnost podataka o ličnosti, stručnjak za sajber bezbednost Ron Bouls izveo je 29. jula 2010. godine mali eksperimet i iz baze podataka najveće svetske društvene mreže skinuo informacije o čak 100 miliona ljudi.
Ako je u slučaju Vikiliksa kriva američka vlada a ne Asanž, onda u slučaju Fejsbuka odgovornost ne leži na hakeru koji je skinuo podatke 100 miliona ljudi, već na Fejsbuku koji nije sprečio takvu krađu. Kad bi se otišlo još korak dalje, može se reći da je Vikiliks napao jednu, ili nekoliko vlada, a Fejsbuk na izvestan način pola milijarde ljudi.
Bouls je sa servera Fejsbuka skinuo imena, brojeve telefona, adrese elektronske pošte, fotografije, URL kodove i druge podatke o čak 100 miliona ljudi. Sve to je spakovano u dokument od 2,79 gigabajta i povrh svega postavljeno na sajt Pajrat beja.
- Kad sam malo bolje razmislio o svemu i porazgovarao sa određenim ljudima, shvatio sam da je ovo ogromno pitanje privatnosti. U stanju sam da pronađem ime gotovo bilo koje osobe na Fejsbuku. Čak ni naknada zaštita podataka korisnika više nije od koristi. Naivčine! Kad jednom dođem do nečijeg URL, mogu da gledam njihove fotografije, liste prijatelja, informacije o njima i neke druge detalje - piše Bouls na svom blogu.
Dok je ljudima uglavnom simpatično kad ministri nervozno trljaju čelo zbog podataka koje objavljuje Vikiliks, verovatno bi na sasvim drugačiji način reagovali kad bi shvatili da su baš njihove i-mejl adrese, brojevi telefona, privatne fotografije ili neki drugi pdoaci u posedu osoba koje ne poznaju, koje bi njima mogle da manipulišu, zloupotrebe... Tu se situacija drastično menja. Sad više nije napadnuta Bela kuća, nego potencijalno bilo ko od nas.
Operativci Fejsbuka su shvatili da je samo pitanje vremena kada će neke organizacije ili pojedinci-entuzijasti pokrenuti neku vrstu sajber rata protiv njih. To se u izvesnoj meri već pogađa, pa su tako osnovani i sajtovi koji pomažu ljudima da se isključe s društvene mreže. Tako su u pravnoj borbi advokati Fejsbuka uspeli da blokiraju rad servera za sajtove "Veb 2.0 suisajd mašin" i "Sepuko" koji su upravo pomagali ljudima i u njihovo ime ih skidali sa Fejsbuka. Takvih akcija je bilo mnogo.
Portparol Fejsbuka Endrju Nojes izjavio je da podaci koje je Bouls skinuo i nisu tajni, jer ih sami korisnici Fejsbuka nisu zaštitili. Međutim, pitanje je koliko prosečan korisnik interneta uopšte zna o zaštiti i zloupotrebama privatnosti, ali je izvesno da bi ogromna većina na pitanje da li žele da njihovim fotografijama ili brojevima telefona barataju milioni ljudi, odgovorila odrično. Bouls jeste napravio uspešan eksperiment, samo da bi dokazao ranjivost Fejsbuka, a time i njegovih pola milijarde korisnika, ali može se samo zamisliti šta bi se dogodilo da 1000 ljudi krene tim putem, te da među njima bude i veliki broj nonih sa nečasnim namerama.
Tačno je da Fejsbuk pruža mogućnosti zaštite podataka u kategoriji Privacy policy, gde se za svaki podatak može naznačiti da li neko želi da ga vide svi, prijatelji i prijatelji prijatelja, samo prijatelji, ili samo određene osobe, ili pak niko. Ipak, ta se opcija veoma retko koristi.
Internet postoji tek 19 godina, a već je zauvek promenio svet komunikacija, temelje diplomatskih tajni, preko njega uspešno komuniciraju teroristi koje je sve teže pratiti, na internet se preselilo bankarstvo, ljudi u svetu sve više stvari plaćaju karticama, preko interneta se ljudi upoznaju, zaljubljuju, traže i dobijaju posao. Američka, ruska i kineska armija, na primer, formirale su posebne "sajber komande". Sekretar za odbranu SAD Robert Gejts je potpisujući odluku o formiranju "Sajber komande" rekao da je internet potpuno novo bojno polje, posle kopna, mora, vazduha i svemira.
Internet i svi njegovi podproizvodi su promenili manje-više svakoga od nas. Ali, čovečanstvo je istovremeno upravo zahvaljujući toj mreži izloženo opasnostima čiji obim i posledice u ovom trenutku ogromna većina ljudi nije u stanju da sagleda.
Možda je "Tajm" ovoga puta i bio u pravu. Možda je zaista Mark Cukerberg daleko najznačajnija ličnost u svetu ove godine. Možda i više nego što smo u stanju da razumemo.
Šabić: Masovna zloupotreba ličnih podataka
Kako se krade identitet: Rodoljub Šabić
Ljudi u Srbiji nisu svesni gde sve seju svoje lične podatke i ne znaju dovoljno o opasnostima da im neko ukrade identitet, kao i da će im se u tom slučaju život pretvoriti u zonu sumraka, kaže za poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.
Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji obrađuju različite podatke o ličnosti, a od sada će svi oni morati da se prijave u Centralni registar, kako bi Poverenik mogao da kontroliše ko i na koji način obrađuje i čuva baze podataka koje smo mu poverili.
|