Godinu dana od ukidanja Šengena
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, njegovi saradnici, 50 izabranih građana Srbije i novinari - to je bila ekipa koja je pre godinu dana sletevši na aerodrom u Briselu u ranim jutarnjim časovima, bez viza u pasošu, probila "šengenski zid", kako je tada rekao Đelić aludirajući na berlinski zid koji su 20 godina ranije srušili demonstranti u nekada podeljenoj nemačkoj prestonici.
Bilo kako bilo, razdragane Srbe su par minuta posle ponoći sa beogradskog aerodroma ispratili ambasadori zemalja EU u Beogradu, da bi ih u briselu dočekao švedski ministar za migracije Tobias Bilstrom, čija je zemlja tada predsedavala Evropskom unijom...
Što se tiče poređenja sa "zidovima" s početka teksta, to poređenje potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije nije slučajno izabrao, jer i jedan i drugi događaj nose sličnu simboliku, ali i konkretne promene, prenose beogradski mediji.
Kao što su građani nekadašnje Istočne Nemačke rušenjem Berlinskog zida osvojili slobodu, dobili konačno mogućnost da slobodno putuju i započeli integraciju svoje zemlje u nešto veće, tako je i ukidanje viza građanima Srbije donelo slobodu da putuju u ostatak Evrope, a bilo je i prvi konkretan, opipljiv korak ka integraciji Srbije u nešto veće, u porodicu evropskih država i okončanje svojevrsne izolacije.
Dve godine hoda po mukama
Put do ovoga nije bio lak i trajao je skoro dve godine - od sporazuma sa Evropskom unijom o viznim olakšicama koji je stupio na snagu 1. januara 2008, do 19. decembra 2009, kada je stupila na snagu odluka EU o ukidanju viza. Pre ovoga, Srbija je morala ispuniti uslove u četiri oblasti - bezbednost dokumenata, imigracija, javni red i spoljni poslovi - koji su bili definisani u "mapi puta" koju je srpskim vlastima 7. maja 2008. predstavio potpredsednik Evropske komisije Žak Baro.
Rad na ovome u Beogradu započet je odmah, tako da je Evropska komisija samo godinu dana po predaji "mape puta", 22. maja 2009. ocenila da je Srbija "znatno odmakla" u sprovođenju uslova, nakon čega su šefovi diplomatije članica EU 16. juna, na sastanku u Luksemburgu, jednoglasno odlučili da zatraže od Evropske komisije da obavi pripreme za ukidanje viza Srbiji do kraja godine.
Potpredsednik komisije Baro i komesar za proširenje Oli Ren zvanično su Savetu EU preporučili ukidanje viza mesec dana posle odluke šefova diplomatije, 15. jula, što je Savet EU prihvatio 5. novembra, a Evropski parlament je nedelju dana kasnije glasanjem usvojio rezoluciju o ukidanju viza.
Konačna odluka da vize građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije budu ukinute doneta je 30. novembra na sednici Saveta EU za unutrašnje poslove i pravosuđe.
“Bolje smo upoznali Evropu“
Osvrćući se na prvih godinu dana vizne liberalizacije, Đelić je rekao da je "novoosvojena sloboda" omogućila građanima Srbije da se bolje upoznaju sa Evropom, dok istovremeno "ni na koji način ne ugrožava evropske partnere".
Vizna liberalizacija imala je, međutim, i negativan efekat u vidu priliva "lažnih azilanata" sa juga Srbije i iz Makedonije, što je u jednom momentu zabrinulo najpogođenije evropske države, pre svega Belgiju i Nemačku, ali je promptna reakcija srpskih i makedonskih vlasti po ovom pitanju otklonila sve strepnje i još jednom dokazala da ove države jesu zreli i odgovorni evropski partneri.
Putem Srbije, Crne Gore i Makedonije godinu dana kasnije krenule su i Bosna i Hercegovina i Albanija, za koje je 2009. godine bilo procenjeno da još nisu spremne za viznu liberalizaciju.
