Bez vojske nema pantalona

Kada se muškarci napiju, pričaju o fudbalu ili kako su se u vojsci napili, zeznuli desetara ili kresnuli neku žensku.

Domaći estradni umetnici ne mogu da prežale što će služenje vojnog roka biti ukinuto. Posle pevanja na svadbama, pevanje na ispraćajima u vojsku bilo je najberićetnije za naše estradne poslenike, pravi rudnik dinara ili deviza, jer i ispraćaji su znali da traju po tri dana, nikad regrut da se rastane od roditelja i prijatelja, pijanci od flaše, a muzičari i pevači od gostiju koji lumpuju.

Rade Jorović, čija je pesma "Žene vole oficire" bila jedna od najtraženijih na jugoslovenskim ispraćajima u vojsku, sa nostalgijom se seća prošlosti.

10 hitova sa ispraćaja 1. Vojsko moja, ne zovi me sada 2. Majka plače, ocu suze liju 3. Kad u vojsku ja polazim 4. Do viđenja, društvo staro 5. Seja brata prati u armiju 6. Lišće žuti, odlaze regruti 7. Ko te ljubi dok sam ja na straži 8. U vojsku me majka šalje 9. Gušterska 10. Žene vole oficire

"Dešavalo mi se da pratim regruta sa roditeljima do vojne pošte gde će obući uniformu. Recimo, iz Surdulice ga pratim sa harmonikašem do Splita, a putujemo vozom 'ćirom', kako se nekada putovalo do sinjeg mora, tri dana i tri noći pevaš u vozu, ne stižeš gaće i čarape da promeniš, ali vratiš se kući sa butkom para. Ja sam vojsku služio u Mariboru i sada se sećam dogodovština iz JNA. Kada se muškarci napiju, pričaju o fudbalu ili kako su se u vojsci napili, zeznuli desetara ili kresnuli neku žensku... Dve od ovih stavki su laž, ali opet, vojske ću se sećati dok sam živ", seća se Jorović.

Biljana Jeftić je bila u braku s Aleksandrom Ilićem kada je ovaj otišao "pod stare dane" da oduži dug državi. Uniformu je obukao u Nišu, pa ga je Bilja redovno posećivala na njegovu radost, ali i radost vojnika i starešina iz kasarne.

"Ja sam tada bila jedna od najtraženijih pevačica, novine i časopisi bili su prepuni mojih fotografija i postera. Aca je uzdisao, pričao mi je da je svaki vojnik u njegovom vodu zalepio moju sliku na vratima svog ormarića, da namerno ostavljaju časopise sa mojim fotografijama na krevetu, molio me da smanjim dekolte, produžim suknju... Joj, te fotke su ništa za ove koje se sada pojavljuju u revijama i gde se mojim mlađanim koleginicama ne vidi samo mladež na tabanu. Nisam ni za ni protiv ukidanja služenja vojnog roka, dopada mi se, ipak, što dame mogu da postanu profesionalni vojnici, da zauzmu i taj donedavno muški bastion", kaže Biljana.

Novica Zdravković, kralj beogradskih splavova, bio je i ostao i kralj šatri i restorana. Kaže, da bi samo nadobudni pevač odbio da peva na svadbi ili ispraćaju u vojsku jer se tamo zarađivalo koliko na jednoj nedeljnoj pevačkoj turneji.

"Ponekad sam pristajao da pevam i samo za bakšiš, ako namirišem da je svadba bogata. Ali, ne mogu da zaboravim kako me je zeznuo jedan seljak iz Liplja kraj Ljiga kada me je pozvao da pevam na ispraćaju njegovog sina u vojsku, na svadbi njegove ćerke i njegov rođendan. Mislio sam tri gaže, omastiću brke, ali veseli gazda je proslavljao sve istog dana. Sad više neće biti ispraćaja, žao mi je što se gasi jedan lep srpski običaj, ali svako vreme nosi svoje breme", kaže Novica koji je JNA odslužio u Plani, gradiću nadomak Rijeke.

Šeki Turković je JNA služio u Varaždinu, a onda je prekomandovan u Podravsku Slatinu.

"Nekada su se momci iz Srbije slali na odsluženje vojnog roka u neku bivšu bratsku republiku i to je bilo lepo višenacionalno druženje. Nije bilo lepo biti vojnik kada su političari u Jugoslaviji zakuvali rat. Pevao sam na jednom ispraćaju upravo pred ratove devedesetih, ali domaćin je prekinuo veselje i isplatio mene i muziku, jer plakala je mladoženjina majka, plakale su sestre, verenica... Te pare sam uplatio u fond za pomoć deci bez roditelja. Nije mi žao para koje sam zarađivao, žao mi je što naši mladići neće više moći da se kale, postanu pravi muškarci, ne kaže se džabe u narodu - momak koji nije služio vojsku ne treba da nosi pantalone", smatra Šeki.
 

Civilno služenje farsa Nela Bijanić kaže da joj se grlo osušilo od pevanja na ispraćajima u vojsku. Nadala se da će pevati i na ispraćaju svog sina Danijela za neku godinu, ali ništa od toga. "Šteta je što je obavezno služenje vojnog roka za muškarce ukinuto, vojska je škola života, to su uvek govorili moj deda i otac. Često sam govorila svom Danijelu: 'Kad te ispratim u vojsku, pa te dočekam i oženim, biću najsrećnija žena na svetu'. Služenja vojske neće biti i žao mi je zbog toga. Međutim, skraćenje vojnog roka ili civilno služenje je po meni farsa, gubljenje vremena za momke".

Prvi deo teme: Srpska armija kao turističko društvo

Drugi deo teme: Kako su umrle Jugoslavija i vojska

Treći deo teme: Vojnički portret ministra odbrane: Kerovođa