Rusi zidaju još 50 novih gradova?!
Ruske vlasti razmatraju veliku urbanističku 'perestrojku' zemlje usled koje bi na njenoj teritoriji u budućnosti moglo da se pojavi 50 novih gradova, saznaje ekonomski dnevnik "Vedomosti" pozivajući se na izvore u ruskoj vladi.
Prema futurističkoj viziji koju prenose "Vedomosti", "Rusi zapravo više ne bi živeli u 83 autonomne regije, nego u 20-ak aglomeracija u kojima se koncentrišu resursi".
"Vedomosti" čak sugerišu da bi ta ideja mogla da uđe u predizborni program riskog predsednika Dmitrija Medvedeva, o čijoj se novoj kandidaturi poslednjih meseci piše sve više.
Novi gradovi trebalo bi da omoguće kvalitetnije životne uslove i rasterete velike centre poput Moskve i Sankt Peterburga.
Rusija ima velikih problema zbog centralizacije vlasti, kapitala i karijernih mogućnosti u Moskvi, dok tzv. provincije pate od depopulacije. Međutim, istovremeno, neki gradovi poput sibirskog Tjumenja beleže značajan rast stanovništva i životnog standarda zbog eksploatacije okolnih nalazišta nafte.
Teritorijalna reorganizacija trebalo bi da poboljša raspodelu budžetskih sredstava i ulaganja u, na primer, demografski opustele azijske regije, gde zbog haotične zakonske regulative postoje disfunkcionalna sela od 48.000 stanovnika (dat je primer Kanevskog u Sibiru), odnosno gradovi od 160 ljudi (Gornenskoe na Pacifiku).
Trenutno 90 odsto gradova u Rusiji ima manje od 100.000 stanovnika. Stvaranjem aglomeracija arhitekte se nadaju da će rešiti problem tzv. monogradova, sovjetskih urbanih tvorevina - često izoliovanih od veće civilizacije, a nastalih isključivo oko jedne industrije.
Osim što prolaze kroz obrazovnu, socijalnu i zdravstvenu depresiju, neki od monogradova tokom recesije su doživeli apokaliptične prizore kada bi se zatvorila lokalna fabrika.
Vlast ne namerava da spašava takve gradove već da olakša njihovo osipanje prateći masovni trend migracije prema većim urbanim centrima.
Nove aglomeracije (gradovi sateliti oko već postojećih centara) trebalo bi da imaju oko tri miliona stanovnika i da omoguće svojim žiteljima da, u zemlji gde dva susedna grada ponekad razdvaja 1.000 kilometara, deluju unutar dobro povezanog trgovačkog, obrazovnog i kulturnog prostranstva.
Neke od prvih reakcija primećuju da se ovim projektom, doduše, ne pokušava promeniti tok sibirskih reka (simboličan, nikad realizirani sovjetski projekat iz 80-ih), već suprotno - nastoji se da se slede tokovi - u ovom slučaju migracijski.
Međutim, možda bi te tokove ipak trebalo da regulišu autonomne oblasti, a ne inženjeri u soliterima daleke Moskve.
