SAD 36 godina štitile Artukovića!?
Američke obaveštajne službe su posle Drugog svetskog rata od SAD načinile utočište za naciste i njihove saradnike, navodi se u izveštaju Sekretarijata za pravosuđe koji objavljuje "Njujork tajms". Sekretarijat je od 2006. godine pokušavao da spreči objavljivanje u javnosti tog izveštaja, koji ima 600 stranica i proizvod je šest godina rada ali je, pod pretnjom tužbe, prošlog meseca predao prilično redigovanu verziju privatnoj grupi pod nazivom "Arhiva nacionalne bezbednosti".
Mnogi delovi koji su u pravnom i diplomatskom smislu bili osetljivi, uklonjeni su, ali je "Njujork tajms" došao u posed kompletne verzije.
Prema izveštaju koji je sastavio autor iz Bušove administracije, čije se ime drži u tajnosti, nekoliko državnih službenika je dobilo naredbu da zaposli naciste uprkos izričitoj zabrani tadašnjeg američkog predsednika Harija Trumana koji je bio protiv toga da se pomogne nacistima ili ljudima sa njima povezanima.
U izveštaju se spominje i ustaški ministar unutrašnjih poslova Andrija Artuković, potpisnik rasnih zakona, čija je procedura ekstradicije trajala punih 36 godina do 1986. kada je izručen komunističim vlastima u Jugoslaviji koje su ga osudile na smrt prema obećanjima datim američkim zastupnicima devet godina ranije.
Artuković, za razliku od nemačkih nacista, nije dobio utočište jer su ga u SAD-u smatrali važnim za njihovu ekonomiju ili sigurnost. On je krišom u SAD ušao 1948. godine i to turističkom vizom.
Procedura deportacije je počela 1951. Iako se može reći da je Artuković uživao status koji je omogućavala američka ne saradnja sa jugoslavenskim pravosuđem, on je završio u SAD-u baš kao što su mnogi nacisti i kolaboranti, ustaše među njima, došli do Argentine i drugih južnoameričkih zemalja.
Nije više tajna da su tamo stizali u američkim brodovima i uz znanje američke vojske i tajne službe jer se je smatralo da treba pojačati te zemlje (ali i SAD) 'antikomunističkim kadrovima'.
U Artukovićevom slučaju, proces izručenja Jugoslaviji se skockao kada je tužilaštvo pokazalo konkretne dokaze o krivici bivšega ustaškog ministra odnosno kada je postalo jasno da optužnica više nema toliko toga politički zacrtanog.
SAD čuvale Ajhmana, Fon Bolšvinga, Rudolfa
U izveštaju se navode i uspesi i neuspesi pravnika, istoričara i istražitelja Kancelarije za specijalne istrage (OSI) pri sekretarijatu, koja je formirana 1979. godine da bi deportovala naciste.
Najveću osudu izazivaju delovi izveštaja u kojima se otkrivaju veze Centralne obaveštajne službe (CIA) sa nacističkim emigrantima. Raniji vladini izveštaji potvrđivali su da je CIA koristila naciste u obaveštajne svrhe, ali u ovom izveštaju se to dokumentuje.
Izveštaj navodi da je OSI saznala da je nekim nacistima garantovan ulazak u SAD, iako su vladini zvaničnici znali za njihovu prošlost. "Amerika, koja se ponosi time što je utočišste za progonjene, postala je - u izvesnoj manjoj meri - i utočište za progonitelje", kaže se u izveštaju.
"Neki mogu da vide saradnju vlade sa progoniteljima kao faustijansku nagodbu. Drugi će je videti kao razuman moralni kompromis, rođen iz nužde", dodaje se.
U izveštaju se navodi i da je broj nacista koji su ušli u SAD gotovo sigurno znatno manji od 10.000, koliko se često navodilo. Od stvaranja OSI, više od 300 nacista je deportovano, oduzeto im je državljanstvo i zabranjen ulaz u SAD.
Među nacistima koji su dobili pomoć američkih obaveštajnih zvaničnika, navodi se Oto fon Bolšving, pomoćnik Adolfa Ajhmana, koji je pomagao u razvoju početnog plana "čišćenja Nemačke od Jevreja", a kasnije u SAD radio za CIA. Fon Bolšvig je umro iste godine kada je sekretarijat zatražio njegovu deportaciju.
Takođe se pominje Artur Rudolf, nacistički naučnik koji je doveden u SAD zbog stručnosti u raketom programu. To je bilo u okviru operacije "Spajalica" (Paperclip) za regrutovanje naučnika koji su radili za naciste. Rudolf je kasnije dobio priznanje NASA kao otac rakete "Saturn V", koja je Amerikancima omogućila let na Mesec.
U izveštaju se navodi zahtev drugog čoveka sekretarijata za pravosuđe iz 1949. godine, kojim se od imigracionih vlasti traži da dozvole Rudolfu da iz Meksika ponovo uđe u SAD, da se "ne bi naškodilo nacionalnim interesima".
Kasnije se ispostavilo da je Rudolf mnogo više bio aktivno uključen u eksploataciju ropskog rada zatvorenika, nego što su to obaveštajni zvaničnici priznavali. On je deportovan 1984. godine u Nemačku, uz protivljenje obaveštajnih zvaničnika.
U delovima koji su uklonjeni iz izveštaja, navodi se da je sekretarijat za pravosuđe 1997. godine otkrio "definitivan dokaz" da je Švajcarska od nacista kupila zlato koje je oduzeto jevrejskim žrtvama holokausta.
Izbrisan je i deo koji govori o nizu sastanaka zvaničnika SAD 2000. godine sa zvaničnicima Letonije, kako bi se na njih izvršio pritisak da progone osumnjičene naciste.
Izbrisani su i neki mračni detalji, kao što je da je direktor OSI u svojoj fioci držao skalp za koji se verovalo da pripada Jozefu Mengeleu.
U delu izveštaja koji se odnosi na najpoznatiji neuspeh OSI, slučaj Džona Demjanjuka, penzionisanog radnika američke autoindustrije, koji je pogrešno identifikovan kao "Ivan Grozni", nekadašnjeg čuvara u logoru Treblinka, takođe ima na desetine izbrisanih detalja.
"Tajnovitost koja je okružila odnos Sekretarijata za pravosuđe prema ovom izveštaju, može da predstavlja političku dilemu za predsednika Baraka Obamu, zbog obećanja koje je dao da će njegova administracija biti najtransparentnija u istoriji", zakljcucuje "Njujork tajms".
